Neke zablude o recidivu

 

Neke zablude o recidivu su

  1. Osobe koje se oporavljaju biće svesne upozoravajućih znakova recidiva.

  2. Kada apstinenti postanu svesni upozoravajućih znakova recidiva, mogu izabrati način na koji se mogu odbraniti.

  3. Recidiv se dešava odjednom i bez upozorenja.

  4. Recidiv se pojavljuje jer je apstinent odustao od lečenja ili prestao da odlazi na sastanke kluba ili AA.

  5. Osobe koje su ozdravile su na oprezu zbog znakova recidiva.

  6. Recidiv može biti izbegnut snagom volje i samodisciplinom.

  7. Ljudi koji su u recidivu nisu motivisani da se oporave.

  8. Kada ljudi recidiviraju, to znači da još nisu "stigli do dna" i da im je potrebno još patnje.

  9. Oni koji više puta padaju u recidiv su beznadežni, jer su nepodobni za oporavak.

  10. Misliti na recidiv znači dozvati ga.

  11. Uspešan oporavak od zavisnosti zahteva neprekidnu apstinenciju od prvog dana.

Činjenice su

  1. Većina ljudi koji padnu u recidiv nisu svesni upozoravajućih znakova. Jedino kada se kasnije osvrnu nazad mogu videti sve stvari koje su se događale. Postoji nekoliko razloga zašto osoba nije svesna upozoravajućih znakova dok se one događaju. Prvi je nedostatak informacija. Dotična osoba jednostavno ne zna na šta da obrati pažnju. Nakon što sazna za znakove upozorenja može naučiti kako da prepozna simptome i preuzme mere pre nego što izgubi kontrolu. Drugi razlog je poricanje. Kada se simptomi recidiva počinju razvijati, stari obrasci poricanja se vraćaju. To je samoobmana. Treći razlog su neurološki problemi - koji su oštećenje mozga i živčanog sistema. Ova oštećenja stvaraju mentalne konfuzije, emocionalnu utrnulost ili preterane reakcije, probleme sa pamćenjem i osetljivost na stres. U početnom periodu oporavka ovi simptomi mogu stvoriti "mentalnu maglu" koja se vremenom poboljšava. Budući da osobe koje se oporavljaju često nisu ni svesne upozoravajućih znakova koji dovode do recidiva, važno je da redovno razgovaraju sa ljudima koji će im pomoći da prepoznaju znakove upozorenja.

  2. Samo postajanje svesnosti upozoravajućih znakova recidiva ne omogućava osobi da ih prekine. On možda ne zna šta treba učiniti sa njima. On možda ne zna šta će ih prekinuti. U drugim slučajevima on možda zna šta treba učiniti za kontrolu znakova upozorenja, ali nije u stanju da to uradi. Znakovi upozorenja se često razvijaju polako sve dok ne postanu nadmoćni i postanu tako ozbiljni da uzrokuju gubitak kontrole razmišljanja, emocija, pamćenja, rasuđivanja i ponašanja. Tako da čak i kada se upozoravajući znakovi recidiva prepoznaju, osoba može biti u nemogućnosti da ih zaustavi čak i uz trud da to učini.

  3. Recidiv počinje mnogo ranije nego što se počne sa ponovnom upotrebom alkohola. Patnja i nelagodnost zbog treznosti često su okidač za proces povratka bolesti. Postoje simptomi koji upozoravaju na opasnost od recidiva. Osoba treba da nauči da prepozna ove simptome i da upravlja njima.

  4. Većina ljudi prestaje da odlazi na terapiju ili na sastanke zato što su već u procesu recidiva. Prestanak lečenja i odlaska na sastanke je često rezultat procesa recidiva, a ne uzrok toga.

  5. Većina ljudi koji su ozdravili nisu na oprezu zbog recidiva. Zato je važno da redovno razgovaraju sa ljudima koji im mogu pomoći da prepoznaju znakove upozorenja koje se možda javljaju.
                                                                                           

  6. Samo samodisciplina i snaga volje neće otkloniti recidiv. Recidiv se događa zato što nešto nedostaje u programu za oporavak. Postoje problemi koji nisu efikasno obrađeni. Bez odgovarajućeg tretmana i efektivnog programa za treznost, samodisciplina i snaga volje neće pomoći.

  7. Većina tih ljudi je motivisana da se oporavi. Oni žele da budu trezni i da ostanu tako. Oni pokušavaju sve što znaju kako bi pronašli udobnu treznost. Ali se čini da ništa ne funkcioniše. Alkoholizam je recidivantna bolest i u slučaju recidiva treba se ponovo javiti na lečenje.

  8. Mnogi ljudi koji su recidivirali su "stigli do dna". U alkoholizmu, kao i kod ostalih bolesti, neophodna je određena količina boli  da bi se priznalo da ste bolesni i da Vam je potrebno lečenje.

  9. Oni koji više puta padaju u recidiv nisu nepodobni za oporavak. Oni jednostavno nisu naučili kako da spreče recidiv. Oni mogu naučiti kako da im bude bolje.

  10. Ignorisanje mogućnosti recidiva će ga pre dozvati, nego kada se na njega misli. Oni koji priznaju mogućnost recidiva, mogu preduzeti mere za prevenciju.

  11. Većina apstinenata nije u stanju da održi trajnu apstinenciju od prvog dana. Oni će vremenom naučiti kako da održavaju svoju apstinenciju.

Nazad