Neke zablude i činjenice o "korisnosti" alkohola
Zablude o "korisnosti" alkohola
Alkohol je dobar za vaše zdravlje.
Alkohol je lek.
Alkohol širi krvne sudove u svim unutrašnjim organima čoveka.
Alkohol pomaže u lečenju prehlade.
Alkohol je hranljiv.
Pivo je hrana.
Alkohol povećava apetit i dobro utiče na varenje.
Alkohol stvara samopouzdanje.
Alkohol je stimulans.
Alkohol zagreva organizam.
Alkohol je dodatni izvor energije kod fizičkog rada.
Alkohol pomaže kod nesanice.
Alkohol pojačava seksualnu želju i performanse.
Alkohol je čarobno sredstvo za otklanjanje svih teškoća i prepreka.
Alkohol pomaže ljudima da zaborave svoje probleme.
Alkohol stimuliše stvaralaštvo.
Alkoholna pića i kafa su osvežavajući napici.
Istina je sledeća
Nedavni izveštaji su pokazali da umerena konzumacija alkohola (definisano kao jedno piće dnevno za žene i dva pića dnevno za muškarce) može smanjiti rizik od kardiovaskularnih obolenja i da je dobra za vaše zdravlje. Druge studije su ponudile kontradiktorne rezultate. U šta da verujemo? Pivo, čaša vina ili koktela, konzumirana retko, ne pre vožnje ni u kombinaciji sa bilo kojim lekovima, ne na prazan stomak, ne u lošem fizičkom stanju, ne od strane osobe koja nije punoletna, je verovatno u redu - u celini. U razmatranju takvih rezultata, važno je razmatrati i prednosti i rizike. Iako je umerena konzumacija alkohola povezana sa smanjenim rizikom od bolesti srca, takođe je povezana sa povećanim rizikom od nezgoda. Pijenje pet ili više pića na dan dovodi do povećanog rizika od moždanog udara i raka. Osim toga, trudnice, ljudi koji koriste određene lekove i oni sa dijagnozom alkoholizma ili drugim zdravstvenim problemima trebaju se suzdržati od pijenja uopšte.
Zabluda o lekovitosti alkohola je veoma prisutna. Ne tako davno alkohol se primenjivao kao univerzalni lek. Davao se nervoznima za smirenje, kao sredstvo za spavanje, za poboljšanje apetita (aperitiv), protiv bolova, za bolju cirkulaciju itd. Teško bi se mogla naći bolest koja se nije lečila nekim alkoholnim preparatom. Često se ističe kako trudnice treba da piju pivo da bi "imale mleka", crno vino popravlja krvnu sliku, žestoko piće pomaže kod srčanih smetnji i poboljšava apetit, "travarica" kod spoljašnjih tegoba, nazeb se leči vrućom rakijom ili kuvanim vinom, itd. I danas mnogi farmaceutski proizvodi sadrže alkohol (sirupi). Međutim, neshvatljivo je i društveno i stručno neopravdano ponašanje zdravstvenih radnika, prvenstveno lečnika, koji još uvek za mnoge bolesti preporučuju alkoholne napitke kao lek. I to se događa danas, kada je savremenim znanstvenim metodama utvrđeno da nema bolesti za koju bi lečnik smeo preporučiti alkoholno piće. Takvo “lečenje” može imati za posledicu nastajanje sekundarnog alkoholizma.
Sva svetska, a i naša istraživanja pokazuju da je životni vek alkoholičara oko 53 godine. Deca čije su majke pile alkohol tokom trudnoće i dojenja, pokazuju zastoj u psihofizičkom razvoju. Nijedno alkoholno piće ni u jednoj zemlji na svetu nije priznato kao lek.
Zbog ovog verovanja alkohol se najviše preporučuje srčanim bolesnicima. Neretko se doživljavaju sasvim suprotni efekti. Osoba sa lakšim oblikom poremećene srčane cirkulacije popije preporučeni vinjak, doživi jake bolove u predelu srca (angina pectoris), koje nije do tada doživljavao u stanju mirovanja. Rad srca je regulisan automatizmima - prema potrebi organizma. U mirovanju je potreba organizma za kiseonikom minimalna - i zbog toga srce radi laganim ritmom. Ako se u tom slučaju popije neko alkoholno piće, srce mora brže raditi (da izbaci nepotrebnu toplinu). Ne dolazi do potrebnog širenja srčanih krvnih sudova, zbog čega srce "oseća" potrebu za kiseonikom, kojeg nema. Zbog toga osoba doživljava tu situaciju sa jakim bolom u predelu srca. Veće koncentracije alkohola izazivaju ubrzaniji rad srca i pogubnije delovanje alkohola na srčanog bolesnika.
Niko ne zna gde su koreni uverenja da razni alkoholni napici pomažu u lečenju prehlade. No, mnogi su pribegli ovom načinu pokušavajući ga izlečiti. Ljudi koriste vodku sa limunom, medom, biberom, itd., jer su uvereni da eliminiše hladnoću, snižava temperaturu i smanjuje bol u grlu. Veruje se da rakija deluje preventivno na prehladu, to jest, njegovo redovno konzumiranje sprečava pojavu prehlade. Nazeb se leči vrućom rakijom ili kuvanim vinom. Jaka pića slabe imunološki sistem, i upala grla posle tretiranja sa alkoholom još više boli.
Alkoholna pića ne sadrže u sebi dovoljno hranljivih materija (belančevina, vitamina, minerala, ugljenih hidrata) da bi mogli da služe kao hrana. Ona imaju izvesne kalorijske vrednosti i malo ugljenih hidrata, tako da pijan čovek ima osećaj sitosti. Dugotrajno pijenje dovodi do štetnih promena na organima za varenje. Većina alkoholičara su mršavi, a u narodu se kaže "ispijeni od alkohola".
Pivo nije hrana. U njoj se ne nalaze sve one hranljive materije koje se nalaze u jelu i koje su potrebne organizmu. Vitamini B- kompleksa, koji se nalaze u celom zrnu žitarica, mogu se naći u različitim proizvodima ovih žitarica, a takođe se nalaze i u povrću. A one pored ovih vitamina sadrže i druge hranljive materije. Zbog toga pivo nam nije potrebno.
Uverenje da alkohol povećava apetit je iznedrila tradiciju piti "za apetit". Ali samo male doze (20-25 g votke) uzrokuju blagi osećaj gladi, aktivirajući centar zasićenosti. Ipak, apetit se ne budi odmah, nego samo posle 15-20 minuta nakon uzimanja alkohola. Alkohol deluje nadražajno na sluzokožu želuca koja se prekriva slojem sluzi, a sokovi za varenje se otežano luče. Apetit se polako gubi - ljudi više piju a manje jedu, a zbog otupljivanja čula ukusa raste želja da to budu ljuta, paprena i začinjena jela, kao i masnija hrana, meso. Zbog povećanog razvoja hlorovodonične kiseline može se razviti gastritis.
U manjoj količini alkohol opušta, ali dovodi do "lažnog" samopouzdanja, brzopletih i pogrešnih odluka. To je kod mnogih bio razlog kajanju posle trežnjenja.
Iako prvi efekti alkohola izgledaju euforično i stimulativno, alkohol je zapravo depresor, što znači da usporava rad centralnog nervnog sistema. Najpre utiče na mogućnost pravilnog rasuđivanja i donošenja odluka, a zatim na koordinaciju i motoriku. Vrlo velika koncentracija u krvi može usporiti rad srca i disanje i prouzrokovati nesvesno stanje, komu ili smrt.
Ljudi veruju da alkohol ima svojstvo zagrejavanja. I tako nema ništa bolje za smrznutog čoveka nego da popije jedno piće.Ova zabluda često ima tragične posledice, jer može izazvati "belu smrt" kada alkoholičar zaspi u snegu i smrzne se. Naime, alkohol širi krvne sudove u potkožnom tkivu. Zato se javlja crvenilo lica i subjektivni osećaj toplote. Međutim, širenje krvnih sudova u koži uz istovremeno skupljanje krvnih sudova u unutrašnjim organima, dovodi do zadržavanja veće količine krvi u potkožnom tkivu. Zbog toga alkohol ubrzava gubitak toplote iz organizma i dovodi do sniženja telesne temperature, odn. bržem hlađenju tela.
Vrlo je staro i duboko ukorenjeno uverenje u našoj sredini da je alkohol izuzetno koristan kod fizičkog rada zbog dodatne energije neophodne u obavljanju svakodnevnih poslova. Ta zabluda u velikoj meri može biti pogubna za onoga koji je upražnjava.
Za celodnevni trud fizičkog radnika utroši se mnogo energije. Poznato je da se razgradnjom alkohola dobija velika količina energije (razgradnja 1 grama oslobađa 7 kalorija). Treba znati da se oksidacija alkohola u organizmu odvija samo u jetri, pri čemu se oslobođene kalorije ne mogu iskoristiti za rad (energija se ne oslobađa u mišićima). Oslobođena energija se u vidu topline izlučuje iz organizma. Radi toga srce mora ubrzano raditi, dolazi do proširenja kapilara na površini tela, dolazi do pojačanog znojenja, ubrzanog disanja. Istovremeno alkohol umanjuje radnu snagu mišića, otklanja potrebni osećaj umora, zbog čega osoba ima iluziju veće izdržljivosti u radu. Nepovoljne posledice dugogodišnjeg pijenja uz rad su katastrofalne, jer dovode do vrlo teških oštećenja srčanog mišića, mozga, jetre, te svih organa, naročito osetljivih na alkohol.
Ljudi zavisni od alkohola ne mogu dobro spavati bez alkohola. Oni koji ne koriste alkohol redovno mogu imati poremećen san nakon konzumacije alkohola. Krajnji rezultat pijanstva je san. Međutim, velika je razlika između normalnog sna koji služi da bi se organizam odmorio i okrepio i alkoholičarskog sna, koji je nastao zbog anestezije određenih centara u mozgu. Nakon normalnog sna, čovek se oseća sveže, odmorno, vraćena mu je snaga. Kod alkoholičarskog sna dotična osoba oseća mamurluk i to je jedan od najtežih trenutaka u celom pijanstvu.
Jedna od najpogubnijih zabluda je davanje alkohola bebama, umakanjem cucle ili prsta u rakiju, da bi spavali. Dečiji organizam je izuzetno osetljiv na alkohol, naročito mozak, koji sazreva u periodu od 18.-e do 21.-e godine života.
Pod dejstvom alkohola popuštaju kočnice u ponašanju, raspiruje se seksualna mašta, što povećava seksualnu želju, ali ujedno, alkohol vremenom umanjuje potenciju i stvara impotentne seksualne partnere. Shakespeareov citat da alkohol "provocira želju, ali inhibira izvedbu" je dobro poznata. Alkohol ometa postizanje erekcije. U istraživačkim studijama se pokazalo da alkohol smanjuje čak i seksualnu želju.
Poznata je zabluda starijih o alkoholu kao čarobnom sredstvu za otklanjanje svih teškoća i prepreka. Ta zabluda se prenosi i na mlade koji alkohol prihvataju kao sredstvo kojim se rešavaju svi životni problemi.
Nažalost, pomoću alkohola se problemi ne mogu rešiti. On doprinosi tome da se problemi nagomilavaju i postaju sve veći. A što su veći, suočavanje sa njima i rešavanje postaju sve teži i teži.
Ovo je postalo "istina" jer stalni i prekomerni korisnici alkohola često ponavljaju ovo kao razlog njihovog pijenja. Veoma često se utvrdi da je istina sasvim suprotna - ljudi se žale na zaboravljene probleme samo kad su pijani.
Budući da su mnogi veliki umetnici i pesnici dosta pili ili čak bili alkoholičari, pada se u zabludu da su veliki baš zato što su pili, jer "alkohol stimuliše stvaralaštvo."
U stvari je suprotno – alkohol ne može da stvara sposobnosti. Može samo da pomogne umetniku da se u jednom trenutku oslobodi, da dobije samopouzdanje, ali ga zato u daljem radu satire i onemogućava mu da izrazi stvarne sposobnosti.
Alkoholna pića i kafa nisu osvežavajući već diuretički napici. To znači da pospešuju izlučivanje tečnosti iz organizma. Ako se ne pazi, može doći do dehidracije organizma, naročito leti, kada se i obilno znojimo zbog vrućine. Zbog toga njihova konzumacija kao osvežavajući napitak se ne preporučuje, naročito leti!
