Neke zablude i činjenice o alkoholičaru i alkoholizmu
Ko se smatra alkoholičarem?
Alkoholičar je propao čovek, koji ne radi, nema porodicu, živi da bi pio, a piće mu plaćaju drugi. Alkoholičar je poročan čovek, obeležen, čovek sa dna.
Alkoholičari su svi skitnice.
Alkoholičar pije svakodnevno jer ne može da živi bez pića.
Alkoholičar je samo onaj ko popije velike količine alkoholnih pića i uvek se opija.
Alkoholičar je samo onaj ko mnogo troši na piće i time dovodi sebe i svoju porodicu u stanje materijalne bede.
Alkoholičar je samo onaj ko pijan učestvuje u tučama, koga hapse i kažnjavaju novčano ili zatvorom.
Alkoholičari su loši, ludi ili glupi ljudi.
Alkoholičari imaju slabu volju ili slab duh.
Žene nisu alkoholičari.
Muškarci su najveći alkoholičari.
Istina je sledeća
To je onaj deo koji najčešće vidimo. Ono što ne vidimo, a što je isto "alkoholičar" je osoba koja uredno ide na posao, poštovan je na svom poslu i dobar radnik. Ali ako ne pre posla, a ono za vreme pauze, a najčešće posle posla ide s prijateljima na jedno piće... Dolazi kući umoran i mora se odmoriti.... Za to vreme žena je bez muža, dete bez oca. Alkoholičar nije ni "poročan", ni "sa dna", ni obavezno nezaposlen, itd. Alkoholizam ne "bira" ljude ni po polu, ni uzrastu, ni po školskoj spremi, ni intelektualnom nivou, niti strukturi ličnosti. Ima mnogo alkoholičara koji umiru od alkohola dobro situirani, uz porodicu, sa dobrim društvenim statusom, često su i javne ličnosti.
Većina alkoholičara su obični, ugledni ljudi. Samo jako mali postotak čine skitnice.
Većina alkoholičara ne pije svakodnevno. Ne samo da mogu da ne piju alkoholna pića danima, nedeljama, već često i mesecima.
Alkoholičar ne mora da pije isključivo velike količine alkoholnih pića, niti je pravilo da se obavezno opija. Ima alkoholičara koji svakodnevno piju određenu količinu alkoholnog pića. Nikada nisu pijani, ali nisu nikada ni trezni. Alkoholičar se ne opija uvek, nego ne može da predvidi ishod pijenja ("Svratim na jednu, a kući se vratim pijan.") Opijanje nije pravilo. I alkoholičar nekada uspe da popije jednu ili dve čašice. Međutim pijanstvo se "desi" nepredviđeno i protiv njegove volje.
Materijalna situacija alkoholičara je veoma različita i zavisi od niza činjenica, a ne samo od alkoholizma. Tako je, na primer, sasvim drugačija ekonomska situacija poslovođe od fizičkog radnika.
Nije svaki alkoholičar agresivan. Mnogi vole muziku, pesmu, šalu i razgovor. Poneko tih večeri kada pije, živi "na visokoj nozi": pije najskuplja pića, deli ogromne napojnice, čašćava prisutne u kafani. Neki alkoholičari su ćutljivi, nedruštveni, piju sami, često u kući. Pijani odu da spavaju, bez buke i galame.
Ovaj iskaz je toliko ispravan kao kad se kaže nekom ko ima rak ili dijabetes da je loš, lud ili glup. Zavisnost je bolest koja nema leka, ali može biti medicinski tretiran. Pozitivni, produktivni život se može postići i održavati.
Alkoholizam je bolest. To nema nikakve veze sa sastavom nečijeg karaktera. Kao i kod bilo koje bolesti i tu je potrebna stručna pomoć da bi se prevazišla. Dugi niz godina alkoholičari su sramotno tretirani od društva - gurnuti van matičnog toka i u izolaciju (u izolaciju koja, ironično, samo služi da bi pogoršala njihov problem). No, neprekidnim istraživanjima u 20. veku, alkoholizam je konačno istražen do tačke gde se smatralo da je prava bolest i da zahteva profesionalni tretman u cilju pravilnog rešavanja.
Alkoholizam je bolest koja jednako napada i muškarce i žene. Ne pravi razliku između polova.
Zašto se ovaj mit neprekidno ponavlja, može imati više veze sa testosteronom nego sa bilo čim drugim. Istina je da i žene postaju alkoholičari. Budući da je alkoholizam bolest, ona pogađa bez obzira na pol. Istina je da muškarci teže da preduzmu više rizika nego žene, a pijenje alkoholnih pića je posebno rizično, ali to ne znači da su muškarci više nego žene podložni da postanu alkoholičari.
Šta kažu prijatelji i komšije?
Nije čudo što je postao alkoholičar kad je i njegov otac alkoholičar.
Jednom alkoholičar, uvek alkoholičar.
Ljudi postaju alkoholičari jer imaju psihološke ili emocionalne probleme koje pokušavaju da ublaže pijenjem.
Alkoholičari su ljudi koji su psihički neuravnoteženi.
Pametni ljudi neće postati alkoholičari.
Alkoholičari su uzrok većini društvenih problema vezanih za alkohol.
Saobraćajne nesreće najčešće uzrokuju alkoholičari.
Ako bi alkohol bio manje dostupan, bilo bi manje alkoholičara.
On je zaista dobar čovek, a alkohol ga čini mojim zlostavljačem.
Ali ona nije uvek pijana!
Ali on ima tako lepu porodicu!
Ali ona ne izgleda kao alkoholičar!
Ona je previše mlada da bi bila alkoholičar.
Ali on pije samo pivo!
Ali on ima tako dobru biografiju!
On radi svaki dan i zato ne može biti alkoholičar.
Ali on ima dobar posao!
On nije alkoholičar, jer pije samo nakon posla.
Ona je previše ljubazna da bi bila alkoholičar.
Ali
Sin alkoholičara može biti u većem riziku, ali mu nije definitivno suđeno da bude alkoholičar. Alkoholizam se u nekim porodicama provlači kroz generacije, ali genetski faktori samo delimično objašnjavaju ovaj šablon. Istraživanja pokazuju da deca iz alkoholičarskih porodica imaju oko 4 puta veću verovatnoću za razvijanje problema vezanih sa alkoholom. Međutim, dete iz alkoholičarske porodice neće neizbežno razviti alkoholizam, isto kao što i osoba bez porodične istorije alkoholizma može postati zavisan od alkohola. Životna sredina osobe, kao što je uticaj prijatelja, nivo stresa i lakoća dobijanja alkohola takođe može uticati na pijenje i na razvoj alkoholizma.
Mnogi alkoholičari su pokušali prestati piti. Neki od njih su toliko fizički i psihički zavisni od alkohola, da posle prestanka pijenja doživljavaju jaku apstinencijalnu krizu. To može navesti osobu da i dalje pije alkohol. Međutim, većina pacijenata su u stanju da se povuku iz alkoholizma bez lekova, ali bolesnici sa umerenim do jakim simptomima se najbolje leče pod nadzorom lekara i sa potrebnim lekovima. Apstinencija je kod nekih ljudi isprekidana sa recidivima, a kod nekih je dugoročna bez recidiva. Da bi se ostvarila što duža apstinencija, pored ne pijenja alkohola, potrebno je i menjati stil života, navike, razmišljanje, itd.
Alkoholičari imaju iste psihološke i emocionalne probleme kao i svi drugi pre nego što počnu piti. Ti se problemi, međutim, pogoršavaju zbog njihove zavisnosti od alkohola. Alkoholizam potkopava i slabi sposobnost alkoholičara da se nosi sa normalnim problemima života. Nadalje, emocije alkoholičara postaju preterane i kad preterano pije i kad prestane piti. Dakle, kada pije i kad je trezan, on će osećati ljutnju, strah i potištenost u preteranom stepenu.
Ideja da su ljudi koji zloupotrebljavaju alkohol psihički neuravnoteženi nije istina. Istina je da će stalno stanje opijenosti dovesti do stanja psihološke uznemirenosti kao što su depresija, stres, paranoja i sumanutost. Sama činjenica da ljudi zloupotrebljavaju alkohol ne znači da to čine zato što su psihički neuravnoteženi. Oni su mogli imati neke psihološke probleme, ali najverovatnije, zloupotreba alkohola nije zbog njih. Pijenje sigurno ne pomaže osobi koja je već depresivna ili pod stresom, a depresija i stres često prati alkoholizam.
Neki misle da ako budu pametni, nikada neće postati alkoholičari. Alkoholizam je bolest, a ne stanje uma. Ljudi koji zloupotrebljavaju alkohol mogu znati sa sigurnošću da će stalno pijenje potkopati njihovo zdravlje, posao, društveni status i porodične odnose - a i dalje nastavljaju da piju. Inteligencija apsolutno nema nikakve veze sa tim da li ste ili niste se odlučili za zloupotrebu alkohola.
Ljudi zavisni od alkohola su uzročnici samo polovine alkoholom povezanih šteta i troškova. Druga polovina su rezultat hazardnog pijenja ljudi koji nisu zavisni. Većina su ljudi koji obično piju u granicama, ali povremeno se opuste i piju prekomerne količine. Sa toliko mnogo ljudi koji se uklapaju u profil pijenja u "granicama normale" sa ponekim prekomernim pijenjem, za razliku od alkohola zavisne kategorije, štete i troškovi obe grupe su više ili manje jednake.
Ova tvrdnja nije tačna. U 85 % smrtnih saobraćajnih nesreća odgovorni su bili umereni potrošači alkoholnih pića, ali pod uticajem alkohola u trenutku nesreće. Za prouzrokovanje prometne nesreće dovoljno je porodično slavlje, piće s prijateljima ili dobro zaliven obrok.
Ovo je ideja koja je testirana kroz prohibiciju u SAD-u i u nekim drugim zemljama. Nažalost, nije se proslavila. Ne postoji veza između dostupnosti alkohola i alkoholizma.
Kada je žena pretučena od muža dok je on trezan, ona može uzeti to kao neprihvatljiv akt. Međutim, ako se on ponaša na isti način nakon konzumiranja alkohola, ona može da mu oprosti i da krivi alkohol. Pogled društva na alkoholizirane osobe čini manje rizičnim devijantno ponašanje tokom pijanstva. Međutim, projekti na prevenciji štete od alkohola su pokazali da ako društvo neće tolerisati neprihvatljivo ponašanje sa ili bez alkohola, takvo ponašanje prestaje. Neprihvatljivo ponašanje je neprihvatljivo, sa ili bez alkohola.
Jako malo alkoholičara su uvek pijani. To je ono što se dešava kada počne da pije, jer ne može da stane pre nego što se napije. Alkoholičari često drže svoje navike pijenja u tajni, naročito od saradnika i poslodavaca.
Nema nikakvog razloga zbog koga alkoholičar ne može imati lepu porodicu. Većina alkoholičara su u stanju da brinu o svojoj porodici dugo vremena.
Nema "alkoholnog izgleda". U stvari, mnogi alkoholičari izazivaju željeni utisak sa posebno dobrim izgledom samo da bi "dokazali" da nisu alkoholičari.
Alkoholizam ne poštuje godine. Čak i deca mogu biti alkoholičari.
Alkohol je alkohol. Jedno malo pivo sadrži otprilike istu količinu alkohola kao i jedna čašica nekog žestokog pića. Znači, ako osoba u istom vremenskom periodu popije jedno pivo ili jedno žestoko piće, jednako će se napiti.
Alkoholizam se može dogoditi bilo kome, bez obzira iz kakve porodice dolazi i bez obzira na društveni i ekonomski status.
Mnogi alkoholičari idu redovno na posao. Oni mogu biti pripiti, ali ipak uspevaju da se pojave.
Većina alkoholičara su zaposleni, odgovorni ljudi. Mnogi su stručnjaci i rukovodioci.
Mnogi alkoholičari planiraju svoje pijenje za vreme nakon posla i za vikend.
Mnogi alkoholičari su dobri ljudi. Nema "alkoholne ličnosti", iako se ponašanje osobe može promeniti nakon konzumiranja alkohola, naročito nakon višegodišnje konzumacije.
Šta kažu alkoholičari?
Niko ne treba da vodi brigu o tome koliko pijem. To je moj problem!
Ja znam kako da pijem bez gubljenja kontrole.
Mogu se zaustaviti kad god želim.
Mogu ga uzeti, ja nisam alkoholičar.
Ja samo u društvu pijem.
Nažalost
Ako ste pijani i izgubili ključeve i zato morate lupati na vrata dok se ukućani ne probude da vas puste unutra, to utiče na njih. U stvari, istraživanja su pokazala da navike pijenja jedne osobe mogu uticati na prosečno pet drugih osoba. Ipak mislite da to nije briga nikog drugog?
Mnogi misle da mogu umereno da piju. To je jedno izvesno vreme i istina. Međutim, ni ne primete kada pijenje iz umerenosti pređe u pijenje van kontrole. Osoba ni ne primeti kada dospe u začarani krug alkoholizma. Zato oprez nikad nije na odmet!
Koliko često ste čuli nekoga ko očigledno zloupotrebljava alkohol, možda člana porodice, ko kaže "Ja se mogu zaustaviti kad god želim. JA nemam potrebu da pijem." Možda oni mogu prestati sa pijenjem ako se odluče za to. Ali činjenica je da alkoholičar ponavlja ovaj izgovor u prvom redu zbog toga da bi se mogao osetiti opravdan za nastavljanje pijenja. Oni ne žele da prestanu piti, daleko od toga. Oni žele nastaviti raditi baš kako žele, bez uplitanja od bilo koga drugog. Oni pomoću ove laži imaju osećaj da su napravili izbor. Pa, i napravili su, a to je da i dalje piju.
Ova zabluda je čvrsto ukorenjena u sebe. Naš pogled na sebe je ono što snažno štitimo - često na vlastitu štetu. Osoba koja opije sebe do ošamućenosti, koja pati od kratkog prestanka sećanja i od "prekida filma", nalazi sebe na nepoznatim mestima ne znajući kako je došao tamo, izgubio posao i / ili voljene, ulazi u nesreće i nasilne konfrontacije - će često tvrditi da apsolutno nije alkoholičar. "Ja mogu piti koliko želim i neće uticati na mene, a ti ćeš biti pijan pod stolom." Prilično je jasno drugima, uključujući prijatelje i porodicu, da to nije istina, ali alkoholičar to jednostavno ne može videti na taj način.
Pijenje sa drugim ljudima ne garantuje umereno pijenje. Umerenjaci možda piju redovno, ali se ne napiju. Oni ne pokazuju kliničke znakove zavisnosti od alkohola kao ni neobuzdano ponašanje, dok alkoholičari ne mogu kontrolisati žeđ za alkoholom i imaju teški gubitak pamćenja. Kako se nositi sa tim kada drugi piju?
Zablude vezane za alkoholizam
Alkohol je uzrok alkoholizma.
Zloupotreba alkohola utiče samo na dotičnu pijanicu.
Pijanstvo i alkoholizam su ista stvar.
Alkoholizam je porok a ne bolest i svako može da prestane piti kad hoće.
Zavisnost od alkohola je dobrovoljno ponašanje i greška u karakteru.
Zavisnost je problem snage volje.
Zavisnost je sramotna i neprijatna.
Postoji gen za alkoholizam.
Alkoholizam je alergija.
Činjenice su
Alkohol ne uzrokuje alkoholizam više nego što šećer uzrokuje dijabetes. Da alkohol uzrokuje alkoholizam, svi koji piju bi postali alkoholičari.
Konzumiranje alkohola utiče na mnoge druge živote ljudi nego samo na pojedinca koji pije. Problematično pijenje alkohola često dovodi do alkoholizma, što je bolest. Zloupotreba alkohola je glavni faktor koji doprinosi društvenim problemima kao što su nasilje u porodici, zanemarivanje i zlostavljanje dece, automobilske nesreće i smrti i kriminalne aktivnosti. Osim toga, alkoholizam je razlog raspadanju porodice, teškim ekonomskim i financijskim problemima, izgubljenoj produktivnosti, gubitku posla i / ili prihoda, te povećanim troškovima zdravstvenog i pravosudnog sistema. Dakle, efekti zloupotrebe alkohola idu daleko izvan pojedinca alkoholičara.
Mnogi ne-alkoholičari u nekim prilikama postaju opijeni ili pijani. Međutim, ako nisu zavisni od alkohola, oni nisu alkoholičari. Naravno, intoksikacija nije nikada u potpunosti sigurna i bez rizika i treba je izbegavati. Bolje je apstinirati ili umereno piti. Iako je razumno konzumiranje alkohola povezano sa boljim zdravljem i dužim životom, zloupotreba alkohola je povezana sa brojnim nepoželjnim zdravstvenim ishodima.
Istina je, većina ljudi može prestati piti kada to odluči i "izdržati" do šest meseci bez alkoholnih pića. Međutim, oni koji imaju problem alkoholizma, neće nastaviti dalje sa nepijenjem, već će brzo nakon toga nadoknaditi sve propušteno. Olakšani svojim verovanjem da nisu zavisni, tonut će dalje u ništavilo alkoholizma. Ne zato što nisu "čvrsti karakteri", već zato što bolest alkoholizma preuzima kontrolu nad pijenjem alkoholnih pića. Zavisnici imaju želju za prestankom pijenja alkohola, ali, jednostavno ne mogu samostalno prestati. Muče se psihički, i fizički u toj boli, a mi ih osuđujemo.
Niko ne bira zavisnost, niti je to greška u karakteru. Budući da većina ljudi može koristiti alkohol bez toga da postane zavisnik, neki mogu verovati da je to jednostavno stvar izbora. Ali za neke, korišćenje dovodi do zavisnosti. Nažalost, nemoguće je predvideti ko će postati zavisnik, a ko neće. Za one koji imaju predispoziciju za zavisnost, neprekidna upotreba alkohola tokom vremena menja mozak na način koji za posledicu ima nekontrolisanu upotrebu alkohola. Neprekidno korišćenje, uprkos posledicama koje donosi pojedincima i njihovim porodicama, je dokaz snage zavisnosti. U ovom trenutku, pojedinac više nema kontrolu nad svojim životom - pod kontrolom je alkohola.
Ovo je staro verovanje, verovatno se temelji na želji da se zavisnik okrivi za korišćenje alkohola. Ovaj mit je uništen sa naučnim dokazom da se zavisnost javlja u podsvesnom području mozga koji nije pod svesnom kontrolom.
Iako pojedinci zavisni od alkohola mogu ponekad da pokazuju neprikladno ponašanje, sama činjenica da su to učinili bez obzira na negativne posledice služi kao dokaz da oni nemaju kontrolu nad svojim životima. Istraživanje pokazuje da je problem zavisnosti previše lako gurnut pod tepih zbog neugodnosti i srama, osećaja koji proizilaze iz uverenja da bi oni trebali biti sposobni da zaustave korišćenje alkohola u bilo koje vreme.
Istraživanja u genetici su identifikovali otprilike 40 gena koji mogu imati neke veze sa alkoholizmom ili sa zavisnošću. Ali ne postoji jednostavna predvidljiva genetska kombinacija koja potvrđuje da će osoba biti alkoholičar. Dokazi nam govore sledeće: postoji genetska sklonost prema alkoholizmu, međutim životna sredina i lični izbor takođe su bitni faktori.
Alergija je po definiciji reakcija imunog sistema na neku hemikaliju. Alergije se lako otkrivaju testom na koži. Ako bi "alkoholizam" bio alergija, lako bi se mogao dijagnosticirati sa ovim testom i ništa drugo ne bi bilo potrebno. Međutim, ne postoji nikakav test na koži za ljude koji ponekad piju previše.
