Rečnik osnovnih pojmova iz alkoholizma
U ovom rečniku možete da pronađete osnovne pojmove iz alkoholizma po abecednom redu.
Ako mislite da smo izostavili neki pojam, obavestite nas na e-mail:
AA: Anonimni Alkoholičari su zajednica muškaraca i žena koji međusobno razmenjuju iskustvo, snagu i nadu sa ciljem da reše zajednički problem i pomognu i drugima da se oporave od alkoholizma. Njihov osnovni cilj je da ostanu trezni i pomognu drugim alkoholičarima da ostvare stanje treznosti.
Svetsko udruženje je osnovano 1935. godine u USA, a danas je prisutno u preko 150 zemalja sveta sa 6 miliona članova.
Abuzus: zloupotreba, nefiziološka upotreba. Obično se govori o zloupotrebi (abuzusu) narkotičkih i drugih sredstava i alkohola.
Akutna alkoholna intoksikacija: To je posledica jednokratne upotrebe veće količine alkoholnih pića. Može nastupiti kod svakog pojedinca, alkoholičara ili nealkoholičara.
Alkohol: Pod alkoholom se u običnom životu podrazumeva samo etilni alkohol (C2H5OH), i ona je sastavni deo različitih alkoholnih pića.
Alkoholaza: je ferment koji pretvara mlečnu kiselinu u alkohol.
Alkoholemija: je prisutnost alkohola u krvi.
Alkoholičar: je osoba koja boluje od alkoholizma.
Alkoholizam: je dugotrajna prekomerna potrošnja alkoholnih pića i klinički sindromi izazvani tom prekomernom potrošnjom.
Alkoholna halucinoza: Karakterišu je halucinatorni doživljaji, uz inače očuvanu svest, dobru orijentaciju, te sačuvanu ličnost. Najčešće su slušnog karaktera.
Alkoholna ljubomora: Alkoholičar svojom ljubomornošću, uz izrazitu agresiju, postaje mučitelj svoje žene i porodice. Postaje ljubomoran na svakog muškarca koji dolazi u dodir sa njegovom ženom.
Alkoholna pića: 1. Fermentirana alkoholna pića; 2. Alkoholna pića koja se dobijaju destilacijom; 3. Industrijska alkoholna pića; 4. Kombinirana alkoholna pića.
Alkoholometar: To je sprava kojom se određuje sadržaj alkohola u određenoj tekućini.
Alkoholurija: je prisutnost alkohola u mokraći.
Alkotest: je pribor za dokazivanje alkohola u izdahnutom vazduhu.
Amok: su akutna stanja koja podsećaju na pojedine forme delirijuma. Karakterizirana su neodoljivom potrebom za kretanjem uz jako izraženu agresivnost.
Antabus: je sredstvo koje se upotrebljava u lečenju alkoholizma. Ako se posle uzimanja antabusa pije alkohol, dolazi do simptoma akutnog trovanja, s jakim crvenilom, glavoboljom, ubrzanim pulsom, pritiskom i boli u području srca, mučninom, povraćanjem, itd.
Apstinencija: je manje – više dobrovoljno napuštanje upotrebe alkohola ili narkotika.
Apstinencijski sindrom: Nakon prestanka korišćenja alkohola ili narkotika, koji su tokom vremena postali sastavni deo metabolizma bolesnika, često se javljaju apstinencijski simptomi, pretežno vegetativne prirode: oscilacije krvnog pritiska, prolivi, nepravilnosti otkucaja srca, itd. Do pojave apstinencijskih smetnji u toku hroničnog alkoholizma može doći i onda, kad se količina alkohola, koju je bolesnik do tada uzimao, naglo smanji.
Atrofija: Atrofija mozga je gubitak moždane supstance alkoholičara, koja nastupa nakon dugotrajnih alkoholnih intoksikacija u toku alkoholizma.
Ciroza jetre: Umesto plemenitog i funkcionalnog jetrinog tkiva, koje propada, buja vezivno tkivo.Ako se ne zaustavi pijenje, dolazi do smrti.
Delirijum tremens: Ima psihičke i neurološke simptome. Psihički simptomi su nemir, strah, dezorijentacija, halucinacije. Neurološki simptom je tremor.
Demencija: Može se javiti u toku alkoholizma zbog oštećenja mozga. Često počinje etičkom redukcijom ličnosti, koja se očituje nizom promena u ponašanju alkoholičara.
Detoksikacijska terapija: je lečenje koje se sprovodi u prvoj fazi lečenja alkoholičara. Cilj je uklanjanje ili ublažavanje toksičkog delovanja alkohola.
Dipsomanija: je poseban klinički oblik alkoholizma, kad bolesnik povremeno dobija neodoljivu želju za pijenjem. Odlazi od kuće i danima pije.
Encefalopatija: je svako oštećenje mozga.
Fenomen prve čaše: ako alkoholičar popije jednu čašu alkoholnog pića, izgubi kontrolu i nastavlja piti sve do jake intoksikacije. To se dešava i sa apstinentima, koji posle prve popijene čaše nisu više sposobni da stanu.
Koma: je stanje pune nesvesti. Bolesnik ne reaguje ni na kakav spoljašnji nadražaj, a u najtežim slučajevima nestaju i svi refleksi.
Korsakovljeva psihoza: je psihički poremećaj. Često se javlja u toku alkoholizma. Karakteriziraju je smetnje pamćenja uz demenciju, smetenost, dezorijentaciju, itd.
Ljubomora: je kompleksno emocionalno stanje koje označava mržnju jedne osobe prema drugoj, u vezi s odnosom oba prema trećoj.
Mamurluk: je vrlo neugodno stanje nakon jakog akutnog pijanstva. Najčešći simptomi su mučnina i povraćanje uz vrtoglavicu. Važno je poznavanje tzv. «moralnog mamurluka». To je vrlo mučno psihičko stanje kad čovek nakon trežnjenja prebacuje sebi pijanstvo.
Medulopatije alkoholne: su oštećenja leđne moždine alkoholičara, koje mogu davati različite kliničke slike.
Metilni alkohol: CH3OH je jedan iz grupe alkohola koji je vrlo otrovan.
Morelova laminarna skleroza alkoholičara: To je bolest hroničnih alkoholičara. Reč je o alkoholnom oštećenju pojedinih slojeva živčanih stanica u moždanoj kori.
Mortalitet alkoholičara: Alkoholičar umire ranije nego nealkoholičar. Alkoholičar znatno teže podnosi i lakše bolesti, traume ili operativne zahvate.
Pankreatitis alkoholni: je obolenje pankreasa (žlezde gušterače) usled opijanja ili alkoholizma.
Patološko pijano stanje: Nekad se u akutnom pijanstvu nealkoholičara, povremeno i kod alkoholičara, javlja poseban oblik teškog pijanog stanja koje karakteriše suženje ili potpuni poremećaj svesti, nemir, uzbuđenje, agresija, itd., nakon čega ostaje potpuna ili delimična amnezija.
Pelagra: je specijalna avitaminoza. Simptomi su proliv, promene na koži i psihičke smetnje.
Polineuritis: je upala više perifernih živaca.Ovo obolenje karakterišu boli,uklješteni mišići, atrofija muskulature, oslabljeni tetivni refleksi, itd.
Polineuritis alkoholni: Glavne su karakteristike obostrana simetrična mlohava slabost mišića, koja zahvata donje ekstremitete. Tako dolazi do «padajućeg stopala» i do «petlovog hoda».
Polydipsia ebrioria: je narkomanska čežnja za opojnim napicima. Po Jellineku, narkomanska faza alkoholizma.
Prevencija: je čuvanje zdravlja i sprečavanje pojave bolesti.
Pseudoparaliza alkoholna: je psihijatrijsko obolenje, koji se kod pojedinih bolesnika javlja u toku alkoholizma. Moždana su oštećenja slična onima pri progresivnoj paralizi.
Pseudotabes alkoholni: je alkoholni polineuritis s kliničkom slikom vrlo sličnom tabesu (obolenje kičmene moždine).
Psihoze toksičke: Najčešće su izazvane alkoholom ili narkoticima. U akutnoj fazi psihopatološki ih karakterizira delirijum ili smeteno stanje. U hroničnoj fazi karakterizira ih demencija.
Radna terapija: je jedan od najpoznatijih načina lečenja u psihijatriji. Sastoji se u planski organizovanom radu bolesnika. Cilj radne terapije je buđenje interesa kod bolesnika za okolinu, za rad, vežbanje duha i tela u zdravoj aktivnosti i popravljanje eventualne invalidnosti i vraćanje bolesniku radne sposobnosti i potpomaganje njegove resocijalizacije.
Rak i alkoholizam: Alkohol je u pojedinim slučajevima povezan s pojavom raka, naročito raka gornjih disajnih puteva i početnog dela probavnog sistema.
Samoubistvo i alkoholizam: Alkoholizam može delovati kao glavni ili kao sporedni motiv samoubistva. Pokušaj suicida alkoholičara često je neozbiljno i neefikasno planiran, tako da je postotak uspelih suicida dva puta manji nego u grupi pokušanih suicida nealkoholičara.
Simptomatski alkoholizam: je oblik alkoholizma u koji se mogu uvrstiti oni slučajevi u kojima je došlo do prekomerne upotrebe alkoholnih pića na bazi nekog drugog, primarnog uzroka ili bolesti.
Subduralni hematom alkoholičara: Izaziva je krvarenje ispod tvrde moždane opne. Krv se skuplja, pritiska mozak i izaziva niz različitih neuroloških simptoma. To su epileptičke manifestacije, slabost jedne strane tela, i različiti psihički poremećaji kao poremećaji svesti, nemir, delirantna stanja,itd.
Svest: je skup svih psihičkih funkcija koje ličnost u nekom času doživljava i kojima doživljava vlastitu realnost i stvarnost okoline koja je okružuje. Pri suženju svesti odigravaju se mahom samo nagonske i refleksne funkcije, a osoba sa suženom svešću samo delimično razume događaje u okolini.
Toksikomanska faza alkoholizma: Ova faza nastaje kada je već metabolizam alkoholičara promenjen, kad je došlo do adaptacije telesnih stanica na alkohol i kad se javila pojačana tolerancija prema alkoholu.
Tolerancija: je fizička i psihička izdržljivost. Izdržljivost za psihički stres, za napor, za pojedina sredstva kao što su alkohol, narkotici, lekovi, itd.
Tremor: je nehotično podrhtavanje uzrokovano hladnoćom ili bolešću.
Tropenkoller: je nemački izraz za psihički poremećaj karakteriziran izlivima besa uz nemir i agresiju. Smatra se da ga izaziva tropska klima i alkoholizam.
Vomitus matutinus: je tipično jutarnje povraćanje alkoholičara. Ponekad to nije pravo povraćanje, već izrazit napad mučnine, s neugodnim osećanjem potrebe za povraćanjem.
Widmarkova metoda: To je mikrometoda kojom se određuje koncentracija alkohola u krvi.