Alkoholičarska ličnost
Alkoholizam pogađa čak i kroz spektar ličnosti. Bespomoćna ličnost isto tako može postati alkoholičar kao i nezavisna ličnost. Ni neurotična osoba nije u većoj opasnosti od zdrave osobe. I povučena i ekstrovertna osoba su u ravnomernoj opasnosti baš kao i ponizne i moćne osobe. Bogat i siromašan, visok ili nizak, debeo ili mršav, muškarac ili žena, svi spadaju u alkoholičarski spektar u izvesnom uređenom i predvidljivom obrascu- svako biće je jednako drugom.
Ne postoji tako nešto kao alkoholičarska ličnost pred napad alkoholizma. Alkoholičarska ličnost nastaje posle mnogo godina alkoholizma koji je uzeo danak u oblikovanju psihe, ličnosti, mehanizama odbrane i obrazaca ponašanja osobe u koji se "alkoholičarska ličnost" potpuno razvila. Studije su pokazale da alkoholičari dolaze iz svih slojeva stanovništva. Zbog toga "alkoholičarska ličnost" je rezultat alkoholizma - a ne uzrok.
U toku duževremenog alkoholisanja menjaju se i propadaju manje-više sve psihičke funkcije. Evidentna je: rasejanost; opadanje pamćenja, shvatanja i rasuđivanja; promena mišljenja. Inventar ranijih znanja bledi, opada količnik inteligencije i intelektualne efikasnosti. Emocionalni život alkoholičara se radikalno menja, raspoloženje oscilira, javlja se napetost, razdražljivost i impulsivnost, od apatije do depresije. Ranije aktivnosti opadaju, kao i volja i voljne delatnosti. Tokom dugog alkoholisanja dolazi do ozbiljnih promena ličnosti i psihijatrijskih komplikacija u čijoj osnovi se nalazi oštećenje mentalnih funkcija i aktivnosti.
Na alkoholizam kao bolest zavisnosti razvijaju se mehanizmi odbrane. Oni su inače mnogo složenije prirode, nego, recimo, kod nekih neuroza, pa ih s pravom neki autori nazivaju strategijom (taktikom) alkoholičara. Mehanizmi odbrane alkoholičara nisu samo nesvesni konflikti, što srećemo kod neuroza, već konflikti i procesi, često puta, svesnog karaktera. Mehanizmi odbrane alkoholičara su: negacija, minimiziranje, racionalizacija, projekcija, potiskivanje, socijalna komparacija.
Mentalni život alkoholičara je veoma složen. Njega karakteriše obilje iluzija i zabluda, pa i opšta zbrka i konfuzija. Alkoholičar pije, ali najčešće ne zna zašto pije, ne može da objasni svoju naviku i zavisnost od alkohola. Alkoholičar ne pravi razliku između toksičnog, socijalno prihvatljivog pijenja i sadašnjeg ekscesivnog pijenja. Maniri ponašanja i oscilacija raspoloženja katkad su toliko vidljivi da stanje napitosti imponuje maniji, a trezno stanje depresiji.
Alkoholičar često puta ima dve suprotne slike o sebi. One mogu da zbunjuju i njega i okolinu. Alkoholičar je na raskršću zdravog i bolesnog. On ima svoj svet i realnost. Iako ne misli racionalno, okolina veruje da se radi o zdravoj i odgovornoj osobi.
Izbegavajući stvarnost, koristeći razne tehnike, alkoholičar se kreće samo jednim putem, putem koji vodi do alkohola, kako opravdati pijenje. Alkoholičari su neprilagodljive, asocijalne, pa i antisocijalne osobe. To proističe iz činjenice što se savest alkoholičara lako rastvara u alkoholu.
Alkoholičara karakteriše emocionalna i socijalna nezrelost. U osnovnim sektorima života evidentna je neefikasnost. Zanemaruju se porodične i bračne obaveze, neadekvatni su odnosi sa drugim osobama. Njima nedostaje zdrava inicijativa i samodisciplina. Ponašanje je nepostojano, vole da se hvale, lako obećavaju, teško prihvataju svoje i tuđe probleme. Odnos sa ljudima im je površan. Oni kao da «beže» od svojih osećanja. Uz navedene, postoje i mnoge druge zajedničke osobine alkoholičara, kao što su nesposobnost autentičnog izražavanja emocija, nizak prag tolerancije na frustracije, visok stepen anksioznosti, nesigurnost, osećanje inferiornosti i ugroženosti, seksualna izopačenost i sl.