Alkoholičarsko ponašanje

Mehanizmi odbrane

Na alkoholizam kao bolest zavisnosti razvijaju se mehanizmi odbrane. Oni su inače mnogo složenije prirode, nego, recimo, kod nekih neuroza, pa ih s pravom neki autori nazivaju strategijom (taktikom) alkoholičara. Mehanizmi odbrane alkoholičara nisu samo nesvesni konflikti, što srećemo kod neuroza, već konflikti i procesi, često puta, svesnog karaktera.

Mehanizmi odbrane alkoholičara su:

• Minimiziranje - Umanjuje sve što je problematično u vezi sa pićem: nije mnogo novca potrošio na piće jer su ga drugi častili, nije mnogo popio, nije se mnogo zadržao, itd.

• Negacija - I ne pije mnogo, niti svaki dan, zbog toga nastali problemi imaju neki drugi uzrok, nisu nastali zbog pijenja.

• Racionalizacija - Stalno opravdava svoje pijenje: supruga se stalno svađa sa njim a deca ga ne slušaju pa zato pije, na poslu ga šef maltretira pa zato mora malo da popije, neko je u firmi častio zbog nekog sretnog događaja pa je morao da popije da ne bi uvredio domaćina, itd.

• Projekcija - Drugima pripisuje sopstvene greške izazvane pijenjem: Nije problem što "ponekad" dolazi kući pijan, već što se supruga uvek svađa sa njim. Nije problem što je vozio auto pod "malom dozom" alkohola, već što su policajci dobili zadatak da uzimaju pare od naroda, pa su ga zato kaznili.

• Potiskivanje - Zaboravlja neprijatne događaje u vezi sa pijenjem: kada i ko mu je rekao da smanji intenzitet pijenja, itd.

• Socijalna komparacija - upoređivanje sopstvenog pijenja sa pijenjem drugih ljudi radi umanjivanja sopstvenog pijenja: na radnom mestu svi piju i nemaju zbog toga problema kod kuće, svi poznanici piju, komšija preko puta više pije, itd

Alkoholičarsko ponašanje

Na temelju ovih taktika kod alkoholičara se uobličava specifičan model ponašanja  koji nazivamo alkoholičarsko ponašanje.

Kada je alkoholičarsko ponašanje neprilagođeno važećim normama društveno poželjnog ponašanja, nazivamo ga asocijalnim, a kada je direktno suprotno društvenim normama i ugrožava druge ljude, nazivamo ga antisocijalnim.

Najčešće karakteristike alkoholičarskog ponašanja su:

• Sebičnost i egocentričnost - Alkoholičar misli isključivo na sebe i svoje potrebe, na to kako da nabavi piće i kako da ga popije a da ga drugi u tome ne sprečavaju. Ova sebičnost mu otežava ili onemogućava da prihvati ili da saoseća sa ostalim članovima porodice kada su oni bolesni, kada dođe do povreda, kada deca dobiju lošu ocenu u školi, itd. Ovakve situacije često razdražuju alkoholičara, a kod članova porodice raste nezadovoljstvo jer on ne saoseća sa njihovim problemima. On uvek daje prednost piću u odnosu na životne potrebe svoje porodice, dece, supruge ili prijatelja.

• Manipulisanje - Alkoholičar manipuliše svojom okolinom da bi mogao i dalje neometano da pije.

• Nerealističan, nezreo pristup običnom procesu življenja - Ograničava sposobnost alkoholičara da obezbedi potrebe neophodne za porodični život, ili da igra normalnu ulogu u zadovoljenju stvarnih potreba članova porodice. To ga na primer navodi na ekstravagantne i besmislene kupovine i nagomilavanje nepotrebnih dugova, zbog čega je porodica lišena svojih osnovnih potreba.

• Nesposobnost preuzimanja sopstvene odgovornosti u okviru porodice - Alkoholičar normalna zaduženja u okviru domaćinstva (porodični budžet, nega dece, itd.) prepušta ženi. To može dovesti do pojačanog nezadovoljstva ili do toga da supruga oduzme alkoholičaru i onih nekoliko odgovornosti koje bi mogao da savlada. Još teže je za ženu da prihvati činjenicu da čovek koji ne može da primi normalne odgovornosti u svom domu, često ispunjava relativno odgovornu ulogu na svom poslu ili u društvenom radu.

• Negativan stav prema autoritetima - Bundžijski se ponaša, omalovažava neke važne ličnosti, menja svoje stavove, itd. Ovakav odnos može sprečiti alkoholičara da zadrži svoj siguran posao. S druge strane ovo ga onemogućava da u svojoj porodici bude "glava kuće". Ovo može dovesti do nedostatka discipline, ili do preterano stroge discipline prema deci, zbog čega u porodici nastaje neprijateljstvo i konfuzija. Agresivnošću (verbalnom i fizičkom) i arogancijom pokušava da nadoknadi taj nedostatak.

• Osećaj neadekvatnosti u određenim vitalnim oblastima porodičnog života - Iskrivljuje bračne i roditeljske uloge. To se najčešće vidi u njegovoj nesposobnosti da pronađe i zadrži zadovoljavajući posao, da održava normalne seksualne odnose, da se igra ili radi sa decom, ili da održava svrsishodne odnose sa prijateljima, susedima i drugim ljudima.

• Nedostatak samodiscipline - Nema čvrst i određen stav ni po kom pitanju. On prema drugim članovima porodice ima neuravnotežen, nestalan, impulsivan i nedosledan stav.To uznemiravajuće ili razorno deluje na bliže odnose u porodičnom životu.

• Površan odnos sa ljudima - Razvija se kao rezultat nesposobnosti alkoholičara da neguje prava prijateljstva. Napuštaju ga prijatelji iz "treznog života", a umesto njih okružuje se kafanskim drugarima, koji nisu pravi prijatelji. Ovaj odnos onemogućava alkoholičara da pokaže ili prenese ljubav i osećanja, koji su toliko potrebni za razvoj porodičnog života. To može stvoriti neurotičnu međuzavisnost članova porodice dok pokušavaju da se susretnu sa njegovom usamljenošću i osećanjem praznine. Dete koje ne doživljava dovoljno ljubavi u kući može se naučiti na mrzovolju i mržnju, zbog čega su njegove mogućnosti da se razvije u emocionalno zdravu, toplu ličnost, punu razumevanja, ograničene.

• Ograničena interesovanja - Alkoholičar je preokupiran alkoholom. Zbog toga zanemaruje ranija interesovanja, hobije, aktivno provođenje vremena sa porodicom, posete prijateljima. Svoje slobodno vreme popunjava aktivnostima koje ne zahtevaju preterano angažovanje, pa se pretvara u pasivnog posmatrača TV programa. Čak se trudi da i ostalim članovima porodice suzi polje interesovanja, jer ga to ugrožava. Može se ljutiti zbog normalnih interesovanja svoje žene ili dece, često do tačke kada im zabranjuje njihova redovna zanimanja. Članovi porodice mogu se ograničiti samo na njegovo interesovanje, što alkoholičarsku porodicu vodi u izolaciju.

• Sveznalica - Uvek je u pravu, sve najbolje zna, svakom daje savete i pridike, a on sam se ne ponaša tako kako treba.

• Nevinost - Alkoholičar nikad nije ni za šta kriv. On je nevina žrtva raznih okolnosti, ogovaranja, zlih namera, itd. Drugi ga okrivljavaju iz pakosti, ljubomore, a on ništa loše nije učinio.

• Dobrota - Prikazuje se dobrom osobom, daje savete, upozorava, sve u dobroj nameri, zato što svakom želi dobro, a istina je sasvim drugačija.

• Obećanja - Uvek nešto obeća: ja ću to uraditi sutra, doći ću da ti pomognem, ranije ću doći sutra kući sa posla pa ćeš moći otići kod lekara, itd. Ali, nažalost, obećanje nikad ne ispuni i zbog toga često dolazi do svađe.

• Lažljivost - Alkoholičar u početku lažima prikriva prekomerno pijenje i posledice takvog pijenja. Kasnije počinje sasvim nekritično da laže u svim situacijama, "i kad treba i kad ne treba".

• Hvalisanje - Često se hvali stvarima zbog kojih bi se drugi stideli: kako je zeznuo komšiju, kako je susedovu decu nagovorio na neki nestašluk zbog koga su dobili batine od oca, itd.

• Nesposobnost adekvatnog izražavanja emocija - Ispoljava se u pozitivnim ili negativnim ekstremima. Kada pokazuje ljubav on to čini krajnje neumereno, preterano, a kada se ljuti onda je nekontrolisano grub. 

• Menjanje raspoloženja - Alkoholičar često menja raspoloženje u kratkom vremenskom periodu: jako je dobre volje i onda odjednom, bez vidljivog razloga postane nervozan i bezvoljan.

• Razdražljivost i nasilnost - Alkoholičar je često razdražljiv i nasilan, naročito kad je previše popio ili ako mu je neko rekao nešto što mu se ne dopada, ili ga je neko pogledao na način kako se njemu nije svidelo. Zbog toga često psihički ili fizički zlostavlja članove svoje porodice ili komšije i poznanike.

• Slabo podnošenje neuspeha - Alkoholičar se brzo iznervira i reaguje preterano burno u odnosu na povod. Ima "kratak fitilj".

• Neraspoloženost - Kada zbog nekog razloga ne može da nabavi piće, uvek je neraspoložen i razdražljiv.

• Ljubomora - Alkoholičar je jako ljubomoran. On optužuje svoje ukućane za sve i svašta: decu da više vole mamu od njega, suprugu da ne posvećuje dovoljno pažnje njemu, itd. Tu možemo spomenuti i bolest nazvanu alkoholičarska ljubomora.

• Povećavanje doze - Vremenom alkoholičar pije sve više i više, jer se povećava tolerantnost organizma na alkohol. On se čak i hvali svima koliko može da popije i presrećan je ako niko u okolini ne može toliko da popije kao on.

• Negiranje - Ne priznaje da previše pije, jer uvek od mnogo može da bude još više.

• Negiranje zavisnosti - Ne priznaje da je zavistan od alkohola. Po njegovim rečima, on može da prestane sa pijenjem kada želi. Kada bude došlo do zavisnosti, on će sam prestati sa pijenjem. Zbog toga mu lečenje i doktori nisu potrebni i zato ne želi da se leči.

Nazad