Recidiv
Uspeh u lečenju alkoholizma se može postići jedino ako se osoba koja je prihvatila lečenje u potpunosti pridržava plana i programa lečenja.
Kada govorimo o uspešnom lečenju, obično podrazumevamo apstinenciju alkoholičara. Međutim, apstinencija nije dovoljna sama po sebi i ona nije cilj lečenja. Apstinencija je samo kamen temeljac na koji treba dalje graditi: postepeno menjati svoje navike, svoje poglede, razmišljanje, odnos prema drugi ljudima, itd. Ovo je dugotrajan proces u kojem su recidivi – ponovno vraćanje pijenju – mogući. Neke osobe nakon što započnu apstinenciju, održavaju je tokom celog života, a neki posle kraće ili duže apstinencije upadaju u recidiv.
"Suvi" recidiv označava stanje u kome alkoholičar još ne pije ali se vraća starim oblicima ponašanja, odnosa i komunikacija. Ponekad je takvo stanje opasnije od "mokrog" recidiva. Ona manifestuje otpor prema lečenju i prema zdravim promenama u životu apstinenta: “opravdano” izostaje sa terapijskih sastanaka, odbija Tetidis jer mu “škodi”, itd. Potrebno je posvetiti mu punu pažnju, analizirati ga i otkloniti okolnosti zbog kojih je nastala. Ako se to ne uradi, dolazi do "mokrog" recidiva.
"Mokri" recidiv znači da se u toku održavanja apstinencije popilo alkoholno piće, i to je ono što se uglavnom podrazumeva pod pojmom recidiva. Znači, apstinencija se prekida i to terapiju i sve njene učesnike dovodi u krajnje neizvestan i dramatičan položaj. Da se ne bi izgubilo ono što se dotadašnjim lečenjem postiglo, potrebno je što pre se javiti terapijskom timu i preduzeti korake da se učinak recidiva što pre sanira.
Ponovno konzumiranje alkohola naziva se recidiv.
Odgovor na pitanje šta je zapravo recidiv potražit ćemo u literaturi u kojoj se navodi: “Recidiv je vraćanje bolesti. Recidivi su vrlo česti kod pojedinih psihijatrijskih bolesnika, naročito kod psihoza. Pod recidivom se katkada podrazumeva i vraćanje somatskih bolesti, na pr. recidiv upale pluća ili neke druge bolesti. Posebno je značajan recidiv alkoholizma, koji je kod alkoholičara vrlo čest. Jednom lečeni alkoholičar ne bi više nikada smeo popiti niti najmanju količinu alkohola. Međutim, alkoholičari nakon nekog vremena apstinencije obično pokušavaju normalno trošiti alkoholna pića, što u najkraćem vremenu dovodi do recidiva alkoholizma” (Hudolin).
Recidiv je za alkoholičara velika opasnost. Naime, suština njegove bolesti je u tome da ne može popiti samo jednu čašicu već nezadrživo nastavlja sa pijenjem, dok se ubrzo ne dovede u staro stanje ili još gore. To "još gore" je zbog toga što je njegovo zdravlje jako narušeno i ponovno nekontrolisano pijenje vrlo brzo ruši stabilnost organizma i često takvi recidivisti brže umiru.
Moramo napraviti razliku između recidiva i propijanja.
Recidiv je kada posle jedne ili par popijenih čaša ili posle par dana dotična osoba zatraži pomoć stručnjaka i ponovno uspostavi apstinenciju. Naravno, posle recidiva se terapija može nastaviti tamo gde je i stala.
Propijanje je kada se pacijent tek posle više meseci ili godina pijenja javi ponovo na lečenje. Tokom tih meseci ili godina zbog intenzivnog korišćenja alkohola gube se svi do tada postignuti terapijski efekti i uspostavlja se ranije, alkoholičarsko ponašanje. Uz sve to i organizam propada. Znači, kod propijanja dolazi do fizičkog i psihičkog propadanja alkoholičara. Zbog toga ako dođe do ponovnog javljanja terapijskom timu, sve se mora početi iz početka. Pozitivne efekte terapije ponovo treba postići iz početka.
Zbog toga je bolje ponovo se javiti lekaru što pre.
Ako analiziramo recidive, u početku ćemo biti bespomoćni jer nećemo znati odgovor na ovo osnovno pitanje: "Zašto? Sve je učinjeno, a on je ipak poklekao." Tek ako malo dublje zavirimo u odvijanje događaja, videćemo da tu ima nekog smisla, opazićemo da i recidiv ima svoju "anatomiju." Zato svaki slučaj treba ispitati pojedinačno.
Simptomi koji vode u recidiv su:
Samouverenost: Apstinent se zbog prevelike samouverenosti previše opusti i uljuljka u postignutom uspehu. Ne radi više toliko na poboljšanju svog ponašanja i razmišljanja kao na početku. Ne treba mu više niko, sve može sam. Imati malo straha je dobra stvar. Više recidiva se desi kada stvari idu jako dobro, nego kada ne idu.
Nenapredovanje: Mnogo apstinenata i članova njihovih porodica razmišlja u početku “samo da više ne pije”. Dotična osoba održava apstinenciju. On je sa ovim postignutim rezultatom zadovoljan, misli da je dovoljno uradio. Ne menja svoje navike, razmišljanje, itd. I dalje se ponaša kao ranije, s tim da samo ne pije. Nažalost, ovakvo ponašanje brzo dovodi do recidiva.
Zablude: Mnogo recidiva se desi zbog toga što lečeni alkoholičar misli da je izlečen i da može ponovo da pije. Naravno, umereno. Međutim, lečeni alkoholičar nikad više nije u stanju da umereno pije, jer posle prve popijene čašice on gubi kontrolu nad alkoholom i vraća se u začarani krug alkoholizma.
Problemi: Teške životne situacije i problemi koji mogu nastupiti u toku lečenja, navode bolesnika da ih ponovo ublažava uzimanjem alkohola. Ne zna kako da se suoči sa njima, šta da uradi. On, da bi pobegao od konfrontacije sa problemima, radi jedinu stvar koju zna: pije. Bolesnik tada ne misli na posledice, već jedino želi da pobegne od problema.
Neuspeh: Ako doživi neki neuspeh u društvu, na radnom mestu, itd. može reagovati recidivom. Ono što za ostale ljude predstavlja obične probleme svakodnevnog života, za njih može postati katastrofa.
Nestrpljenje: Put oporavka je dugotrajan proces. Ne mogu se rezultati postići preko noći. Potrebno je dosta strpljenja da bi se svakim danom malo napredovalo. Neki jednostavno nemaju strpljenja za sve to. Za njih se promene ne događaju dovoljno brzo, drugi se ne ponašaju prema njima kako oni žele, itd.
Nezadovoljstvo: Pozicija alkoholičara pre odlaska na lečenje je u najvećem broju slučajeva bila "zaštićena", tj. nije morao da radi, dopuštalo mu se sve, supruga se brinula o svemu, naročito o porodici. Nakon izlečenja suprug bi se trebao vratiti normalnom porodičnom životu sa preuzimanjem svoje uloge supruga i oca. Međutim, on često nakon lečenja postane ili želi postati despot, ili se oseća nesigurnim. U oba slučaja dolazi do nezadovoljstva. Nije zadovoljan ni sa ponašanjem supruge, a ni sa ponašanjem dece. Traži od njih da ga svi poštuju i da veruju u njega, a oni to ne mogu dok ne prođe malo vremena i dok ne vide da li će apstinencija da se održi.
Razočaranost: Pacijenti koji prestanu piti izolovani su i odbačeni, oni gube celo svoje društvo i sve one lepe trenutke zajedničkih druženja. Zato se u njima sakuplja nezadovoljstvo, strah, nesigurnost. Ako ih okolina ne prihvati na adekvatan način, oni se brzo razočaraju u lečenje i apstinenciju i zbog toga lako može doći do recidiva. Odmah ih treba podsetiti da se stvari ne razvijaju uvek u onom pravcu u kojem bismo mi želeli da idu.
Osećaj manje vrednosti: Lečeni alkoholičari imaju potrebu da budu kao i drugi ljudi. Međutim, zbog toga što su poklekli alkoholizmu, u krugu ljudi koji ne piju ili umereno piju, mogu imati osećaj manje vrednosti.
Depresija: Depresivnost često neugodno izranja. Ukoliko se ne radi o dubljim, tzv. endogenim depresivnim pomacima, obično je ta depresivnost iz ranog infantilnog razdoblja, ona koja tako snažno deluje u pravcu stvaranja potrebe za alkoholiziranjem. To je porazno i neobjašnjivo očajanje koje se može javljati u ciklusima. Ako se dešava, treba pričati o tome i izaći na kraj sa tim. Ako se to ne može, treba potražiti pomoć lekara, jer apstinent je obavezan da brine o sebi i o svom zdravlju.
Ljutnja: "Mnogo sam ljut"- ovo ponašanje se često primećuje kod alkoholičara. Oni su ljuti na svakog: na decu koja neće da slušaju, na suprugu koja se samo svađa, na šefa koji ih kinji, itd. I zbog toga oni, normalno, moraju da popiju. U apstinenciji može doći do situacija kada se reaguje sa ljutnjom. Međutim, u ovakvim situacijama treba prvo trezveno razmisliti, pa tek onda reagovati emocionalno.
Sklonost raspravljanju: Alkoholičari su uvek najpametniji, sve znaju, dele savete svima, itd. Posle lečenja neki žele da dokažu da su uvek u pravu. To dokazivanje malih beznačajnih stvari dovodi do čestih rasprava koje mogu postati izgovor za pijenje.
Nepoštenje: Počinje modelom malih, nepotrebnih laži prema ljudima sa kojima direktno komuniciraju u porodici, u društvu i na poslu. Ovo je ubrzo praćeno laganjem sebe ili opravdavanjem svog ponašanja.
Sažalenje: Osećanje da je žrtva, odbijanje da se prizna da svako ima izbora i da je svako odgovoran za svoj sopstveni život i za njegov kvalitet. Treba prestati sa žaljenjem sebe i treba preuzeti odgovornost za svoj život!
Iscrpljenost: Nemojte dopustiti sebi da budete suviše umorni. Vodite računa o sebi odgovarajućim odmorom, dobrom ishranom i redovnim vežbanjem. Dobro fizičko zdravlje je sastavni deo emocionalnog zdravlja. Kako se osećate odraziće se na vaše razmišljanje i rasuđivanje.
Korišćenje hemijskih proizvoda za menjanje raspoloženja: Možda ćete osetiti potrebu ili želju da pobegnete od svega pomoću pijenja, uzimanja tableta, itd. Možda će vaš lekar misliti da ćete biti odgovorni i da nećete zloupotrebiti lek. Ovo je najsuptilniji način da se uđe u recidiv. Preuzmite odgovornost za svoj život i za izbore koje činite!
Običaji: Izvor pijenja može biti i porodica koja poštuje običaje. Znamo da ti običaji uključuju i konzumiranje alkohola, čak je nekim običajima prvenstveno to i cilj. Ako porodica stavi na prvo mesto običaje, a na drugo lečenog alkoholičara, lako može doći do recidiva.
Izostanak podrške i razumevanja: Bez dugotrajne podrške i razumevanja porodice i uže okoline alkoholičar se vrlo lako vraća staroj navici pijenja. U mnogo slučajeva društvo čak i odobrava ponovno pijenje. Da ne govorimo o starim drugarima sa kojima je alkoholičar redovno pio!
Previše očekivanja od drugih: Lečeni alkoholičari su skloni da razmišljaju na sledeći način: "Ja više ne pijem, ja sam se promenio, zašto se nisu i svi ostali promenili?" Svako može upravljati samo sa sobom. Bilo bi dobro ako bi drugi ljudi promenili svoje samouništavajuće ponašanje, ali to je njihov problem. Svako ima svoje sopstvene probleme koje treba da rešava. Tako i apstinent ima svoje sopstvene probleme koje treba da rešava. Ne može očekivati od drugih da promene svoj životni stil samo zato što ih je on promenio.
Nutkanje: Susret sa dobrim poznanikom, komšijom, itd., naročito za vreme praznika, može dovesti do nutkanja: "hajde, neće ti biti ništa". Da bi se ovakva situacija izbegla, treba svima, sa kojima je porodica češće u kontaktu, reći da se više alkohol ne konzumira jer je član porodice bio na lečenju. I to ne treba tiho i sramežljivo govoriti, već hrabro i sa ponosom u glasu!
Recidivista opravdava svoje ponovno pijenje sa nekim od gornjih razloga ili sa nečim drugim. Ova opravdanja su bez osnova. Sa ponovnim pijenjem se ne postiže rešavanje ni jednog problema, niti dolazi do boljitka ni u porodičnim odnosima, ni u zdravstvenom stanju, niti na radnom mestu. To je samo bežanje od suočavanja sa problemima. A život je pun problema, zato kada bi svako od nas počeo da pije zbog nečeg, gde bi nam bio kraj?
Treba se zapitati šta dobija alkoholičar sa recidivom.
Alkoholičar sa recidivom dobija veoma mnogo. On na taj način izbegava sve ovozemaljske poteškoće i suočavanje sa problemima, izbegava razne obaveze, ima osećaj da je svakog obmanuo, da niko ne zna kako on manipuliše, da je pametniji od svakog, da je svemoćan, da može da radi šta hoće, da može da ide gde i kada hoće, da su problemi nestali, da mu niko ne može ništa, itd. Makar za trenutak dobija ovu iluziju.
Naime, ljudi imaju mnogo problema da se prilagode našoj civilizaciji, da budu tačni, uredni, odgovorni. To je veliki napor, treba mnogo žrtvovati. Posebno je to teško za osobu koja je niz godina bila hendikepirana, izbačena iz tokova života u kojem je samo prividno vegetirala. Povremeno će kod takve osobe doći do zamora, do zasićenosti, do krize. Ne može više izdržati. Barem nakratko želi da pobegne u svet zaborava i iluzije. U svet koji ga i dalje mami sa svojim lepim trenucima.
Moramo znati da je alkoholizam recidivantna bolest. Kada se recidiv ustanovi, ne treba očajavati, već je najvažnije što pre javiti se terapijskom timu radi zaustavljanja pijenja i uspostavljanja apstinencije. Ovde je od izuzetne važnosti uloga saradnika. Saradnik mora da bude uporan u nameri da recidivistu vrati na put apstinencije.
Kada se recidivista javi terapijskom timu, postupak je sledeći: Prvo se sprovodi detoksikacija, tj. organizam se očisti od alkohola. Zatim se ponovo uvodi uzimanje tetidisa. Propisanu dozu dotična osoba mora svaki dan redovno uzimati, najbolje pred saradnikom. Ako je potrebno, daju se lekovi za razne tegobe i bolesti koje su nastale ili su se pogoršale zbog ponovnog uzimanja alkohola. Uvode se redovne kontrole da bi se pratilo stanje i ponašanje recidiviste.
Uz sve ove mere sledi i analiza recidiva uz učešće kako recidivista i saradnika, tako i stručnog tima za lečenje bolesti zavisnosti. Preispituje se ponašanje, kao i povod koji je doveo do recidiva. Na ovaj način se dolazi do dubljih uzroka nastajanja krize i recidiva. Doneti zaključci će pomoći da se u budućnosti prepoznaju simptomi i da se na taj način izbegnu slične situacije i recidiv.
Lečene alkoholičare i njihove saradnike treba edukovati kako bi izbegli zamke koji stoje na putu lečenja i apstinencije.
Potrebno je zauzimanje što pravilnijeg stava prema recidivisti. Bilo koja vrsta negativnog prilaza ne sme imati prolaznost. Takođe ni krajnosti u drugom smislu nisu prihvatljivi, kao popustljivost i sažalenje.
Mnogi od nas smatraju da je alkoholičar nakon prestanka pijenja "kao i mi". Zaboravljamo da je on veoma hendikepiran, da mu je zdravlje u lošem stanju, da je njegov ugled načet, itd. Ali i on ima svoje ambicije, svoja osećanja, svoje strahove, itd. On je nesiguran i treba mu podrška i pomoć da bi povratio sve to što je izgubio. Stvaranje poverenja, otvorenosti, međusobnog zbližavanja i dijaloga baš o onim problemima koji ga muče - jeste prevencija recidiva.
Treba izgraditi poštovanje samog sebe i drugih ljudi, a sa tim paralelno i drugačije odnose u porodici, u okolini i na radnom mestu. Tada se ne pomišlja na recidiv, nego na unapređivanje vlastitog zdravlja, brige o njemu, jer svi imamo pravo na zdravlje, samo zavisi od nas kako to pravo koristimo.
