Apstinencija i lečenje
Apstinencija
Apstinencija znači potpuno uzdržavanje od konzumiranja alkohola.
Apstinent je čovek koji ne pije alkohol.
Apstinencija od alkohola obično počinje kao prisila. Često alkoholičar počinje apstinirati zbog prisile: da bi preživeo, da bi spasio život, brak, posao, itd. Kasnije učenjem i menjanjem stavova postaje apstinent iz uverenja.
Apstinencija je svakako najvažnija stvar u životu lečenog alkoholičara. Odluka o apstinenciji najvažnija je odluka koju je alkoholičar doneo, jer celi njegov budući život, i sve što ima u životu, zavisi od toga hoće li apstinirati ili neće. Cilj lečenja je uspostavljanje novog, zdravog modela življenja umesto ranijeg bolesnog, alkoholičarskog modela.
Apstinencija i lečenje
Apstinencija je preduslov za lečenje alkoholizma. Bez održavanja apstinencije nema ni lečenja. Lečeni alkoholičar nikada više ne može umereno piti. On do kraja svog života ne sme popiti ni kap alkohola, inače se vraća u začarani krug alkoholizma.
Održavanje apstinencije je ogroman uspeh za bivšeg zavisnika, međutim, tu se ne sme stati. Nije dovoljno samo prestati piti. Mnogi koji imaju problema sa pijenjem misle da je dovoljno to što su prestali piti. Oni se kreću putanjom manjeg otpora. Posle uspostavljanja apstinencije tek počinje prava borba. Apstinencija je kamen temeljac za sprovođenje uspešnog lečenja. Međutim, treba ići korak dalje. Treba postepeno menjati svoje stavove, ponašanje, navike, razmišljanje, itd. Znači, apstinent mora svaki dan da uloži napor da bi postepeno promenio ceo dotadašnji način života, da bi promenio samog sebe. Treba pronaći novi smisao života (umesto alkohola) i novi stil života.
Apstinencija omogućuje rehabilitaciju, resocijalizaciju i reedukaciju alkoholičara, a takođe i odgovarajuću porodičnu terapiju. Alkoholičar koji se oporavlja mora doživotno paziti na sve preteće znakove i okolnosti koje bi mu mogle ugroziti apstinenciju isto kao što to moraju činiti oni koji boluju od teških hroničnih bolesti, koje zahtevaju poseban režim života.
Kod lečenih alkoholičara koji posle lečenja samo održavaju apstinenciju, ali koji nisu promenili svoje ponašanje, apstinencija umesto da bude sredstvo za nove ciljeve, postaje sama sebi cilj. Oni su zadovoljni sa postignutim rezultatom (održavanjem apstinencije) i uopšte se ne trude da bar nešto promene u svom životu i ponašanju. Ali, nažalost, oni nisu svesni činjenice da je to put u jednom pravcu: prema recidivu. Ova neaktivnost vodi pravo u recidiv.
Održavanje apstinencije
Za održavanje dugotrajne apstinencije najvažnije je:
Lečeni alkoholičar mora sam sebi, a i drugima, da prizna da je alkoholičar, jer bez toga apstinencija neće biti dugog veka. Biće samo prisila koja će da traje do prve pogodne prilike.
Mora prevazići nadu da može umereno piti. Mora da shvati da više nikada neće moći umereno piti. Da više nikada ne sme ni jednu čašicu da popije, jer ga to vraća u začarani krug alkoholizma!
Lečeni alkoholičar mora da se edukuje o svojoj bolesti: da pročita neku knjigu, sasluša predavanje ili razgovor na ovu temu.
Da ono što je naučio o ovoj bolesti iskoristi u svakodnevnom životu i da na taj način na vreme primeti krizu i izbegne recidiv.
Poželjno je da se aktivno uključi u rad kluba ili AA. Klub lečenih alkoholičara predstavlja produžnu terapiju u lečenju alkoholizma. On pomaže u edukaciji, rehabilitaciji i resocijalizaciji svojih članova. Naravno, i apstinencija se lakše i duže održava ako se dotična osoba angažuje na ovom planu.
Mora da uloži napor da počne da menja svoje ponašanje i stil života.
Ostali članovi porodice
Osim apstinencije samih alkoholičara, zahteva se i apstinencija članova porodice. Alkoholizam je nastao u porodici i zato treba da se leči u porodici. Porodica se zbog pijenja menjala i prilagođavala razvoju bolesti. Tokom proteklih godina je postala disfunkcionalna i sada bi trebalo da tokom lečenja opet postane funkcionalna. To se naravno ne može postići bez angažovanja cele porodice. Zbog toga i ostali članovi porodice treba da se upoznaju sa ovom bolešću, da se edukuju, da menjaju svoje stavove, ponašanje i navike. Moraju da pruže podršku obolelom članu. Jer, ako se u odnosima u porodici ništa ne bude menjalo, to će novopečenog apstinenta brzo vratiti u ranije stanje alkoholisanja.
Lečeni alkoholičari često tvrde da im ne smeta ako članovi porodice i gosti piju alkohol. Iza ovakvog stava se krije njihova želja za pijenjem. Na ovaj način oni iskušavaju sebe, dokazuju sebi i ostalima koliko su jaki: eto, mogu da gledaju kako drugi piju a da sami ne popiju. Na taj način im raste raputacija u sopstvenim očima. Praksa je pokazala da dugotrajnu apstinenciju i uspešno lečenje omogućava jedino apstinencija cele porodice. U protivnom, često dolazi do recidiva i do slabog uspeha u lečenju. Zbog toga postoji drugo pravilo ponašanja u apstinenciji: Ne držite alkohol u kući! A ako nema alkohola u kući, onda ni ukućani ni gosti ne mogu da piju alkoholna pića, nego samo sokove, kiselu vodu i kafu. Svima onima koji dolaze u posetu i žele dobro porodici, to uopšte neće smetati!
