Šta je alkoholizam?
Reč alkoholizam prvi put je upotrebio švedski lečnik Magnus Hus. U eri industrijske revolucije radnička klasa, nosilac te revolucije, vremenom postaje žrtva i zarobljenik alkohola. Iako je konzumacija alkoholnih pića deo kulture skoro svakog ljudskog društva, tek sa pojavom industrijske revolucije se alkoholizam počeo shvatati kao ozbiljan zdravstveni, odnosno društveni problem. To je podstaklo stvaranje trezvenjačkih pokreta koji su u nekim slučajevima postigli donošenje celog niza zakonskih i drugih mera za suzbijanje alkoholizma, od kojih je najpoznatija prohibicija u SAD.
Postoje različite definicije alkoholizma, ali sve one u principu ističu da je alkoholizam svako ponovljeno pijenje, bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara osobi zdravstvene i/ili socijalne probleme i teškoće. Alkoholizam je socijalno-medicinska bolest, koja nastaje usled trajnog i prekomernog konzumiranja alkoholnih pića. Dakle, alkoholizam nije porok, već bolest!
Zavisnost od alkohola, odnosno šire prihvaćen naziv alkoholizam, je bolest koja uključuje sledećih šest simptoma:
Žudnja - Dotična osoba ima snažnu želju za pićem i mora da popije neko piće.
Gubitak kontrole - Dotična osoba kada počne da pije, ne može da prestane. Ne može da kaže: "Baš mi je prijala ova čašica i za danas je dosta!", već nastavlja pijenje.
Fizička zavisnost - Nakon prestanka pijenja javlja se pojačano znojenje, tremor (drhtanje), teskoba, mučnina i drugi fizički poremećaji. Možda ste već čuli od nekog da ujutru mora da popije piće da bi zaustavio drhtanje ruku.
Tolerancija - Da bi osoba postigla odgovarajuće stanje (učinak) u organizmu, vremenom mora da pije sve veće i veće količine alkohola. To je zbog toga što se tolerancija organizma na alkohol povećava. Ali posle više godina, kada organizam postane iscrpljen, dotična osoba sve manje i manje alkohola može da popije. Za pijanstvo, za koje mu je ranije trebalo par litara određenog pića, sada mu je dovoljno par čaša.
Zanemarivanje porodice, radnih i drugih obaveza i interesa - Alkoholičar sve više i više misli na piće. Sve drugo: porodica, prijatelji, obaveze, poslovi, itd. se gube i postanu nevažni.
Nastavak pijenja unatoč spoznaji o njegovoj štetnosti - Alkoholičar primećuje da alkohol utiče na njegovo zdravlje, primećuje da sa svima polako prelazi na ratne staze, zna da mnoge obaveze nije ispunio, ali on i dalje nastavlja sa pijenjem.
Dugotrajni alkoholizam dovodi do niza ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su ciroza jetre, trovanje alkoholom, srčane bolesti, bubrežne bolesti kao i do niza psihičkih poremećaja od kojih je najpoznatija Korsakovljeva psihoza. Zavisnost od alkohola je težak psihički poremećaj, jer dolazi do patološkog procesa koji menja način na koji mozak funkcioniše.
Brojne su i posredne posledice alkoholizma u obliku prometnih nesreća i nesreća na radu, odnosno povećane stope kriminaliteta s obzirom da je učestala konzumacija alkohola jedan od važnih kriminogenih faktora.
Od alkoholizma ne oboleva samo pojedinac, već oboleva cela porodica i bliža okolina. Bolest jednog člana porodice odražava se na sve članove porodice, i oni usled ekonomskih i socijalnih manjkova obolevaju bilo isto od alkoholizma, bilo od neke druge bolesti (neuroze, pothranjenosti, itd.) ili postaju skloni delikvenciji. Što se tiče agresije, alkoholizam je pogubniji nego ostale zavisnosti. Više nego kod ostalih zavisnosti, događaju se fizički obračuni u porodici, maltretiranja, batine. Agresivni alkoholičar je velika opasnost za decu, supružnika i ostale članove porodice. Agresivno ponašanje zbog alkohola događa se uz šank, na ulici, svugde…
