Pojava sredstava koja izazivaju pojavu uslovnog refleksa gađenja ili odbojnosti prilikom upotrebe alkohola
Istorijski osvrt
Krajem XVIII veka, a naročito tokom XIX veka, dolazi do izražaja pojačana borba protiv upotrebe alkohola. U prvo vreme se to čini u cilju sprečavanja prekomerne upotrebe alkoholnih pića, a kasnije u cilju sprečavanja nastanka bolesti alkoholizma.
Prekomernu upotrebu alkohola - alkoholizam, kao bolest, prvi spominje Bendžamin Ruh 1785 godine.
U periodu između dva svetska rata, na osnovu saznanja velikog ruskog fiziologa Pavlova, javlja se veći broj metoda lečenja bolesti alkoholizma. Ovaj period posebno karakteriše primena metoda stvaranja uslovnog refleksa gađenja prema alkoholnim pićima.
Istorijski osvrt na različita sredstva koja izazivaju uslovni refleks gađenja ili odbojnosti prema alkoholu
Poznata su različita nastojanja da se kod alkoholičara izazove uslovni refleks gađenja ili odbojnosti prema upotrebi alkoholnog pića.
Najpoznatije su metode koje su kod alkoholičara posle uzimanja alkoholnih pića stvarale osećaj mučnine ili gađenja. Od sredstava koja su se upotrebljavala u cilju izazivanja gađenja ili odbojnosti najpoznatija su sredstva pod nazivom apomorfin i emetin.
Stvaranje uslovnog refleksa gađenja ili odbojnosti prema alkoholnim pićima se vršilo tako, što su se pomenuta sredstva davala alkoholičaru u određenim količinama sve do pojave mučnine i povraćanja. Pojavom željenih efekata, bolesniku se nudilo da popije ono alkoholno piće koje je obično ranije pio. Nakon nekoliko takvih pokušaja, nekad i posle prvog, kod alkoholičara se stvorio uslovni refleks gađenja i odbojnosti prema alkoholnom piću, te je dolazilo do mučnine sa povraćanjem već i prilikom samog nuđenja alkoholnim pićem.
Terapijske metode stvaranja uslovnog refleksa gađenja i odbojnosti se mogu podvrgnuti nizu ozbiljnih kritičkih primedbi:
Terapija dovodi samo do odbojnosti prema upotrebi alkohola, a ne rešava osnovne probleme alkoholičara. Bez paralelnog psihoterapijskog i socioterapijskog delovanja na pacijenta, terapija sama za sebe nema nikakvog posebnog smisla.
Terapija se može primenjivati isključivo u postupku bolničkog lečenja.
Preovlađuje mišljenje da se uslovni refleks gađenja i odbojnosti javlja samo prema alkoholnom piću koje je pacijent ranije upotrebljavao, što znači da se isti ne bi pojavio kada bi pacijent ponovo počeo da pije neko drugo alkoholno piće.
U većini slučajeva uslovni refleks gađenja i odbojnosti prema alkoholnom piću traje relativno kratko (oko šest meseci), posle čega bi pacijenta trebalo izložiti pojačanom ponovnom bolničkom tretmanu.
Efikasniji i sigurniji rezultati se mogu postići metodama kompleksnog socijalno-psihijatrijskog tretmana pacijenta sa mnogo jednostavnijim medikamentoznim metodama.
Sredstva koja izazivaju hemijsku reakciju
Može se smatrati da se savremeni pristup lečenja alkoholizma javlja u posleratnom periodu pronalaskom hemijskog sredstva pod nazivom Antabus. Ovaj period nije samo poznat po pronalasku Antabusa, već i zbog velikog broja različitih preventivnih pristupa lečenju alkoholičara i njihovoj rehabilitaciji.
Za hemijsko sredstvo antabus vezuje se svojstvo da jednom uzeto onemogućava konzumiranje alkoholnih pića, zbog reakcije koje nastaju tom prilikom. Antabus se u upotrebi nalazi pod raznim fabričkim imenima, kao na primer: Tetidis, Abstinil, Aversan, Esperal, itd. Hemijska svojstva i delovanje su im ista, pa i u slučajevima kada se bolesniku daju u obliku tablete ili injekcije.
Ukoliko se posle uzimanja Antabusa konzumira alkoholno piće, pojavljuju se jako izraženi simptomi intoksikacije. U početku se pojavljuje povišeni krvni pritisak, crvenilo u licu, lupanje srca, gušenje, glavobolja, mučnina i povraćanje, strah propraćen širenjem zenica, itd., sve do mogućnosti nastanka smrtnih komplikacija. Bolesniku sa pomenutim reakcijama može se pružiti pomoć isključivo u zdravstvenim organizacijama uz pomoć sredstava za dezoksidaciju.
U početku primene antabusa u procesu lečenja alkoholičara vršene su tz. Antabus-alkoholne probe. Naime, uz sve unapred izvršene pripreme, pacijentu se davalo da popije željeno alkoholno piće, iako je od ranije već bio podvrgnut uzimanju Antabusa. Opisane reakcije su se počele pojavljivati već posle nekoliko minuta po uzimanju alkoholnog pića. Na ovaj način se želelo staviti do znanja bolesniku šta mu se može dogoditi ukoliko bude pio alkoholna pića uz upotrebu Antabusa.
Svakoj Antabus terapiji mora da prethodi saglasnost pacijenta, nakon toga se pristupa pripremno - ispitnim radnjama kao što su na primer: pregled krvi, kardiovaskularni pregledi, internistički pregledi, itd. Tek nakon saglasnosti bolesnika i svih potrebnih pregleda otpočinje se sa upotrebom Antabusa.
Šezdesetih godina ovog veka se Antabus - alkoholne probe sve manje primenjuju, a svoje mesto ustupaju humanijim socijalno - psihijatrijskim postupcima.
Na osnovu do sada uočenih karakteristika u primeni Antabusa, mogu se sumirati neka pozitivna i negativna mišljenja o njemu.
Pozitivne strane primene Antabusa:
Upotreba Antabusa daje podršku i snagu alkoholičaru da neko vreme ne pije, s tim što se u međuvremenu mogu realizovati druge metode lečenja alkoholizma, koje garantuju trajniji rezultat.
Antabus ima izvanredno pomoćno psihoterapijsko delovanje kod alkoholičara koji je motivisan za lečenje i koji je uključen u kompleksne socijalne - psihijatrijske postupke.
Antabus ima minimalno toksično (otrovno) delovanje (gotovo ne merljivo), te ga bolesnik može uzimati duže vreme (nekoliko godina), bez potrebe specijalnih laboratorijskih kontrola.
Negativne strane primene Antabusa:
Davanje Antabusa bolesniku bez njegovog pristanka je zabranjeno, zbog opasnosti nastanka teških posledica usled paralelnog uzimanja Antabusa i alkoholnog pića, zbog čega u nekim slučajevima mogu nastupiti i smrtni slučajevi.
Usled upotrebe Antabusa mogu da se pojave i tz. Antabus psihoze. One predstavljaju lakše ili teže psihičke reakcije, a pojavljuju se u obliku akutnog ili hroničnog psihosindroma.
Prestankom upotrebe Antabusa, bolesnik može ponovo otpočeti sa pijenjem alkoholnih pića, bez prisustva ranije opisanih štetnih reakcija, ukoliko u međuvremenu nije započet psihoterapijski i socioterapijski tretman.
Moguće su smetnje lakše prirode, iako bolesnik ne pije alkoholna pića, kao np.: preterana pospanost, umor, slabljenje polne moći i dr.
Antabus ne leči alkoholizam.
Za uspešno lečenje, koje je kao i bolest, složeno i dugotrajno, neophodan je intenzivan rad, veliko strpljenje i doslednost, a i beskompromisnost terapeuta, bolesnika i okoline.
