Alkoholizam i pušenje
Obimna istraživanja dokazuju zapažanja da "oni koji puše piju i oni koji piju puše".
Alkohol pojačava učinak nikotina. Mnogo se češće puši kada je u igri poneka čašica dobrog alkoholnog pića. Kada čašicu zamenite sa dve ili tri flaše, cigarete dolaze jedna za drugom same od sebe. Za čas posla vaša kutija je prazna.
Alkoholičari puše češće nego osobe koje ne piju alkohol. Pored toga, veća je verovatnoća da pušači postanu skloniji alkoholu.
Otprilike 80-90% alkoholičara puše cigarete, a to je triput veća stopa nego u celokupnoj populaciji.
Većina odraslih korisnika alkohola ili duvana počeli su piti i/ili pušiti još dok su bili maloletni.
Zašto se alkohol i duvan koristi zajedno?
Nikotin je glavni sastojak duvana. Kada nikotin stigne do mozga, ona aktivira grupu proteina koji se zovu nikotinski receptori. Ovi proteini, koji su smešteni na površini određenih ćelija mozga, obično regulišu fiziološke funkcije osobe. Na kraju krajeva, nikotin oslobađa dopamin u organizmu. Konzumiranje alkohola takođe dovodi do oslobađanja dopamina, mada mehanizmi pomoću kojih alkohol dovodi do ovog dejstva nisu potpuno shvaćeni.
Tolerancija je usporena osetljivost za određeni uticaj opojnog sredstva tako da su potrebne veće količine da bi se postigao isti efekat.
Unakrsna tolerancija na alkohol i na duvan može dovesti do povećane konzumacije obe droge.
Osim toga, unakrsna tolerancija može povećati neželjene efekte ovih droga. Na primer, pušači mogu da smanje unos duvana u organizam kada počinju osećati njegove neželjene efekte (povećanje brzine srčanog otkucaja, nervozu, itd.). Umirujući efekti alkohola mogu ublažiti ove efekte nikotina, utičući na dalje korišćenje duvana. Obratno, stimulativni efekti nikotina mogu ublažiti alkoholom izazvani gubitak psihičke budnosti.
Pokusi na životinjama dokazuju ova uzajamna dejstva. Na primer, alkohol izaziva gubitak fizičke koordinacije kod miševa zbog sprečavanja nikotinskih receptora u malom mozgu. Dejstvo nikotinom je odstranila ovu prepreku i ponovo uspostavila koordinaciju.
Koja je opasnost od raka zbog alkohola i duvana?
Pušenje i neumereno konzumiranje alkohola su faktori rizika za kardiovaskularne i plućne bolesti i za neke oblike raka. Opasnosti od raka usta, grla, ili jednjaka za pušače alkoholičare su više nego zbir rizika koje nastupaju zbog ovih droga pojedinačno. Na primer, upoređujući sa rizikom nepušača i nealkoholičara, približan relativan rizik za nastajanje raka usta i grla su 7 puta veće za one koji koriste duvan, 6 puta veće za one koji koriste alkohol, i 38 puta veće za one koji koriste i duvan i alkohol.
Kako alkohol i duvan povećava rizik od raka?
Otprilike 4000 hemijskih supstanci se stvara pomoću hemijskih reakcija koja se događaju u intenzivnoj toploti goruće cigarete. Grupa ovih hemikalija, koja se zajedno zovu katran, se prenose u pluća prilikom uvlačenja dima. Krvotok zatim raznosi komponente katrana svuda po telu. Određeni enzimi koje se većinom nalaze u jetri, pretvaraju neke sastojke katrana u hemikalije koje mogu prouzrokovati rak.
Dugoročno konzumiranje alkohola može aktivirati neke takve mikrosomatske enzime i povećati njihovu aktivnost i na taj način doprineti nastajanju pušenjem izazvanog raka.
Mikrosomatski enzimi su nađeni ne samo u jetri, nego i u plućima i probavnom traktu, koji su glavni put za unos duvanskog dima. Jednjak može biti naročito osetljiv, jer on nema delotvorni mehanizam za odstranjivanje toksičnih supstanci proizvedene pomoću dejstva mikrosomatskih enzima. U skladu sa ovim zapažanjima, alkohol se pokazao da proizvodi tumore na laboratorijskim životinjama koji su izloženi simultano specifičnim komponentama katrana.
Najzad, alkoholičari su često izloženi deficitu cinka i vitamina A, supstancama koje daju nekakvu zaštitu protiv raka.
Lečeni alkoholičari, uprkos nepijenju, nalaze se u vrlo ugroženom položaju, baš zbog pušenja. Već dugo se zna da lečeni alkoholičari, uprkos nepijenju alkohola, često umiru od hroničnih bolesti, i to mnogo pre 70. godine, koja je za muškarce donja granica životnog veka.
Dugo se naslućivalo ili pogađalo o čemu je reč. Kada su pre nekoliko godina objavljene velike Engleske studije o mortalitetu, postalo je jasno da su ranije umirali pušači koji su pušili po jednu, a još više oni koji su pušili dve do tri kutije cigareta dnevno. Osobito ako je u njihovim porodicama bilo obolelih od raka. Umirali su od raznih vrsta raka, i od raka disajnih puteva (grkljana, dušnika, bronhija, pluća), ali i od emfizema i srčanog udara.
Naime, ustanovilo se, da ako neko puši petnaestak godina kutiju cigareta na dan, onda čak i ako prekine sa pušenjem,
opasnost od raka više ne opada, jer je već začeta klica raka u njemu i podmuklo se postupno razvija.
To znači da je alkoholičar u vreme početka lečenja, najčešće već najozbiljnije kao pušač ugrožen da oboli od raka.
Lečenje alkoholičara koji puše
Donedavno, kod lečenja alkoholičara, lekari nisu preporučivali prestanak pušenja, zbog uverenja da će dodatni stres zbog ostavljanja pušenja ugroziti oporavak alkoholičara.
Istraživanja nisu potvrdila ovo verovanje. Jedna studija je procenjivala napredak stanovnika u programu lečenja alkoholizma koji su se istodobno podvrgli standardnom programu odvikavanja od pušenja. Kontrolna grupa alkoholičara pušača je učestvovala u istom programu lečenja alkoholizma, ali bez podvrgavanja programu odvikavanja od pušenja. Posle godinu dana terapije, rezultati ukazuju na to da program za odvikavanje od pušenja nije imao nikakav uticaj na apstinenciju od alkohola.
Neki podaci sugerišu da oporavak od alkoholizma može olakšati nikotinsku apstinenciju. U jednoj studiji pacijenti, koji su učestvovali u istovremenom lečenju zavisnosti od nikotina i zavisnosti od alkohola, ostvarili su najmanje privremeno smanjenje u pušenju i povećanu motivaciju za prestanak pušenja.
Slično, osobe koje su ostvarile apstinenciju od alkohola, često u isto vreme prestaju sa pušenjem, bez lečenja.
