Alkoholizam i neke profesije
Zanimljiva su neka profesionalna zanimanja u kojima alkoholizam ima posebne karakteristike.
Profesionalni vozači
Zakon ne dopušta vozačima ni najmanju koncentraciju alkohola u krvi dok voze. Alkoholizam te struke direktno ugrožava njihovu egzistenciju jer “uhvaćeni” od prometne policije ostaju bez vozačke dozvole. U nekim slučajevima se prilikom redovnih lečničkih pregleda dijagnostikuje alkoholizam, pa se upućuju na lečenje. Ponekad im se preventivno, na određeno vreme oduzima vozačka dozvola. Problem je delikatan, jer bez dozvole (ako je oduzeta na duže vreme ili trajno), ti alkoholičari ostaju bez zaposlenja jer ne ne mogu obavljati posao za koji su osposobljeni.
Vojska
Poznato je da su vojnici alkoholičari posebno zanimljivi delovanju stranih i neprijateljskih obaveštajnih službi. Tokom razvoja bolesti kod njih nastupaju psihičke promene koje omogućuju njihovo zadobijanje za rad za obaveštajne službe neke druge vojske. Osobito je osetljiv problem, ako je alkoholičar pripadnik vlastite obaveštajne službe. U vojsci bi se trebalo posebno paziti i na pijenja alkoholnih pića uopšte, jer je stega u takvim slučajevima apsolutno nezadovoljavajuća. Vojnicima su dostupna razna oružja i ubojita sredstva. To je naročiti razlog zbog koga se u takvim sredinama ne bi smelo imati alkoholičara.
Policija
Alkoholizam je u policiji (kao i u vojsci) prisutniji nego se to na prvi pogled čini (iako se to obično nastoji prikriti). Zaposleni u policiji često rade u otežanim uvetima, u kojima je pojačana anksioznost ili je prisutan strah, pa je razumljivo da predstavljaju ugroženiji deo populacije. Kod redovnih kontrola prometa, policija kontroliše i da li su učesnici u prometu alkoholizirani. Kolege iz službe se ne kontrolišu ili im se u slučaju alkoholiziranosti “gleda kroz prste”. Zaposleni u vojsci i policiji, za razliku od ostalog dela stanovništva, raspolažu osobnim naoružanjem. Nije svejedno da li je osoba koja redovno nosi oružje alkoholičar ili ne.
Sveštenici
Posebno je delikatan problem alkoholizma kod katoličkih sveštenika. Njihov poziv iziskuje redovno pijenje vina tokom služenja mise. To je jedna od retkih profesija u kojoj je pijenje alkoholnog pića obavezno. Osim toga oni se vrlo teško odlučuju na lečenje, na koje skoro uvek dolaze prekasno. Osnovni preduvet uspešnog lečenja je apstinencija. Zbog toga sveštenici alkoholičari mogu biti premešteni na radna mesta gde ne služe misu. U novije vreme se za vreme mise umesto vina u specifičnim slučajevima može upotrebiti bezalkoholni voćni sok (od jabuke) koji se proizvodi posebno za tu svrhu.
Lečnici i zdravstveno osoblje
Alkoholizam lečnika je vrlo težak problem, kako za okolinu, tako i za samog zdravstvenog radnika. On godinama živi u sistemu poremećenih odnosa, a istinu mu niko ne želi reći zbog straha od sukoba (to je naglašenije nego kod drugih profesija). Rezultati lečenja lečnika alkoholičara slabiji su nego kod drugih profesija. Razlozi su mnogobrojni. Lečnik alkoholičar na lečenje obično dolazi u relativno poodmakloj fazi bolesti. Lečnici alkoholičari teško se uklapaju u rad klubova lečenih alkoholičara, ne sarađuju u postupku lečenja, pa je i prognoza u tim slučajevima obično loša. Vrlo često je njihov alkoholizam povezan s drugim zavisnostima, naročito tabletomanijom, jer su im sredstva za umirenje lako dostupna. Kod lečnika alkoholičara leče se razni simptomi alkoholizma koji se tretiraju kao samostalne bolesti. Odlazi se u invalidsku penziju, a ne leči se alkoholizam. Opravdano je pitanje, kako lečnik alkoholičar može lečiti druge alkoholičare i kako se prema njima odnosi. Naročito je osetljiv problem alkoholičara - psihijatara koji rade sa bolesnicima od alkoholizma. Problem je naročito naglašen ako lečnik alkoholičar radi kao sudski veštak u slučajevima gde je alkoholizam prisutan kao element postupka pred sudom.
Terapeuti
Na prvi se pogled može činiti da je to podvrsta alkoholizma zdravstvenih radnika, naročito lečnika. Kao terapeuti u klubovima rade i: psiholozi, socijalni radnici i medicinske sestre, a to mogu biti i osobe bilo koje struke koje su motivirane za rad u klubu. Lečeni alkoholičari koji duže vreme apstiniraju, a prošli su određenu edukaciju iz alkohologije, takođe mogu biti terapeuti. Ni jedna struka ni društvena organizacija nije imuna na alkoholizam, pa se i među terapeutima može naći alkoholičar. Alkoholičar neke od nabrojenih struka može se skrivati iza uloge terapeuta u klubu lečenih alkoholičara. Svojim naglašenim delovanjem on pokušava odvući pažnju okoline od vlastite bolesti. Takvi “terapeuti” su opasni i nepogodni za rad u klubu.