Alkohol i sluh
Nemačka istraživanja su otkrila da čak i umereno konzumiranje alkohola, ako je dugotrajno, može oslabiti sluh. Dugotrajna konzumacija vodi do nedostataka moždanog centra. To se može objasniti sa gubitkom bele materije u mozgu (srži - koja se sastoji od živčanih vlakana) i gubitka prenosnika informacija unutar slušnog živca, u delu mozga koji je odgovoran za sluh. Do slabljenja sluha dolazi zbog sporije neurotransmisije i zbog povećanog vremena koje je potrebno da bi se zvuk obradio u moždanom centru za sluh. Smatra se da bi ovakva oštećenja mogla imati za posledicu nemogućnost razumevanja osoba koje brzo govore i nemogućnost međusobnog raspoznavanja zvuka ukoliko je u pozadini neka buka, kao na primer na zabavama ili sportskim događajima.
Gubitak sluha je polagan, ali kontinuiran proces, pa su zbog toga i umerene kontinuirane količine alkohola jednako štetne kao i puno veće doze. I oni koji umereno piju mogu završiti sa isto toliko oštećenja nerva i gubitka sluha kao i alkoholičari.
Korišćenje alkohola čini osobu osetljivijom na bukom izazvan gubitak sluha. Kad je sluh jednom izgubljen, on je izgubljen zauvek.
Deca koja su bila izložena uticaju alkohola pre rođenja, imaju veliki opseg oštećenja na slušnom nervu kao i obolenja srednjeg uha.
Smanjena sposobnost sluha ili pogoršanje sluha može biti izazvan oštećenjem slobodnih radikala. Upotreba alkohola je jedan od uzroka neobičnosti slobodnih radikala.
Ako učestalo čujete buku (zvonjenje, šištanje, rikanje, zujanje, zviždanje, cvrkut, škljocanje, itd.) imate stanje koje se zove zujanje u ušima. Alkohol pogoršava zujanje u ušima.
Manijerova bolest je prouzrokovana viškom tečnosti u srednjem uhu. Simptomi su vrtoglavica koja se javlja na mahove, mučnina i problemi sa sluhom. Mada prepisani lekovi i operacija mogu ublažiti simptome, one često imaju neprijatna sporedna dejstva. Promena načina života, kao što je izbegavanje alkohola i smanjenje natrijuma, može smanjiti učestalost i jačinu napada.