Zablude su:
Da bi bio dobar domaćin, svako mora imati alkohol u kući.
Mnogi smatraju da je "normalno" piti alkohol i da svaki muškarac pije. Nije normalno ako neko ne pije.
Mnoge žene govore: "Moj suprug ne zna da pije. Ne zna kada treba da prekine."
Jedno od ukorenjenih verovanja je da je dobra žena žena koja drži kuću u redu, brine o svojoj deci i o svom mužu i preuzima sve obaveze koje muž nije u stanju izvršiti.
Najvažnije je sačuvati mir u kući.
Supruge alkoholičara misle da će ih deca više voleti ako se žrtvuju za njih.
Na početku lečenja se često postavlja pitanje: "Šta supruga ima sa tim, pa nije ona pila!"
Ako ne pijemo, nemamo potrebu držati alkohol u kući. Kakva je to kuća u kojoj nema alkohola?
Šta da radimo ako dođe kum?
Zato:
U našoj kulturi i običajima je
ukorenjeno shvatanje da dobar domaćin mora imati raznovrsnu ponudu
alkoholnog pića (rakiju, vino i pivo) da bi mogao da počasti svoje
goste. Da bi bio dobar domaćin. A sve ostalo nije bitno.
U našoj kulturi se smatra da je normalno piti alkohol i da je svaka prilika pogodna za pijenje. Zbog toga se toleriše i prekomerno pijenje pojedinaca. Ako neko ne želi popiti ponuđeno piće, uvrediće domaćina. Odmah se konstatuje da sa njim nešto nije u redu i da je sigurno bolestan. A u stvari sa njim je sve u redu, a bolest dolazi posle više godina od konzumiranja.
Kakve veze ima piće sa znanjem? Znanstvena istraživanja pokazuju da piće nema veze sa znanjem. Za držanje čaše u ruci ne treba nikakva škola. To nas uče još dok smo jako mali. Pokazuju nam da kada budemo veliki moći ćemo piti ono što roditelji piju. Zato tu nema nikakvog znanja! Ako osoba ne zna kada treba da prekine sa pijenjem, bolje da i ne počinje. Tako sigurno neće pogrešiti!
Zbog ovog shvatanja mnoge žene sa napredovanjem muževljevog alkoholizma preuzimaju na sebe sve obaveze i oko vaspitavanja dece i oko finansija i sve ostale obaveze. To vremenom postaje preveliki teret. Ali, ako je brak zajednica, kako žena može biti zadovoljna kada samo ona u toj zajednici funkcioniše? Normalno da nije zadovoljna, ali mora se žrtvovati za porodicu. Zato što to tradicionalna shvatanja od nje traže. Nema podršku ni od prijatelja, ni od rodbine, a sama nema dovoljno snage da promeni nešto u odnosima i tako cela porodica i dalje živi u paklu alkoholizma. Neke žene doživljavaju svoju patnju kao pokazatelja svoje vrednosti.
Zbog tog mira u kući se prećutkuje sve češće i žešće pijenje glave porodice. Naročito što on uvek ima neki razlog zbog koga je morao da popije: kolege su ga častili zbog rođendana, slave, mature, završetka škole, itd. I tako se to polako otima kontroli. Kada supruga spomene bojažljivo: "Bilo bi dobro da manje piješ i da ne dolaziš kući pijan", tek onda dobije svoju dozu vike. To je dovoljno da je jedno vreme drži dalje od kritika. Zbog sve agresivnijeg ponašanja supruga i zbog očuvanja mira u kući supruga se trudi da sve manje kritikuje i da što više poslova odradi sama.
Porodica živi deset ili više godina u paklu alkoholizma. Deca odrastaju i postaju punoletni. I posle toliko godina se često ispostavi da oni više poštuju oca nego majku. Bez obzira na njene žrtve. Oni smatraju majku odgovornijom za njihove godine provedene u alkoholizmu oca. Majka je bila celo vreme trezna. Otac je pio i zato nije bio svestan posledica. Majka je bila trezna i živela u paklu i dozvoljavala da deca žive u tom paklu. Jeste da ih je branila i vodila brigu o njima, ali ih nije mogla odbraniti od svega što alkoholizam nosi sa sobom. A usput im je govorila da to tako mora biti.
Kod lečenja se insistira na tome da i supruga dolazi zajedno sa alkoholičarem na terapiju. To mnogima nije jasno, jer ona nije pila. Moramo znati da se alkoholizam razvijao u porodici. Uporedo sa razvijanjem bolesti se menjala i porodica i prilagođavala mu se. Zbog toga lečenje mora da se odvija u porodici. Cilj je da porodica ponovo postane funkcionalna i da svako preuzme svoju ulogu. A to se ne bi mogao postići ako bi samo alkoholičar učestvovao u lečenju.
Osnovu promene čini razmišljanje o samome sebi i svojim stavovima, a ne o drugima i njihovim stavovima. Zato svima onima kojima se ne sviđa što više ne držimo alkohol u kući, možemo slobodno reći da nam više ne dolaze. Jer, oni su nas posećivali jedino zbog alkohola i ne žele nam ništa dobro. A svi oni koji nam žele dobro će biti radosni zbog nas i posećivaće nas bez obzira što će moći piti samo sok i kafu.
Kum pije alkohol, a u kući nema alkohola. To znači da mi kuma ne poštujemo. Upitajmo se da li kum poštuje nas kada traži alkohol, a dobro zna da se porodica počela lečiti od zavisnosti. Ali, možda to uopšte nije tako. Možda će nam taj isti kum doći sretan na vrata sa osmehom na licu i čestitati na odluci, jer dosad nije znao kako da kaže da mu se baš i ne pije, a da ne ispadne nedruželjubiv.
