Pozitivan uticaj poezije na čoveka pritisnutog traumatičnim elementima
Uslovi života nameću čoveku bezbroj trauma i problema, pa se on ponekad oseća izgubljenim i bespomoćnim. Mnogi zbog toga skreću s pravog puta, i, pored ostalih stranputica, traže izlaz u alkoholu.
Fenomen poezije i fenomen alkohola su dve dijametralne, dve razilazne suprotnosti. To su, možda i tako da ih nazovemo, dva demona koji svaki za sebe vladaju čovekom, tako da im se pokoravate, predajete, i u tim demonima pokušavate naći izlaz iz teških situacija. U prvom slučaju, kod dobroćudnog demona- poezije, opuštanjem, sa osećanjem unutrašnjih radosti i osveženja. U drugom, negativnom demonu- alkoholu, bežanje od strahova i problema, ulazeći tako u pravi lavirint trauma i bezizlaza. U oba slučaja postupci Vas kao ljudi su pre svega fizičke prirode, znači, uočljivi su vizuelno. Ali isto tako Vi doživljavate i unutrašnje reakcije, koji su razlog i uzrok spoljašnjeg ponašanja nas kao ljudskih bića.
Kako poezija pomaže čoveku da ga ne uhodi i proguta alkohol? Reći ćete: Toliki su pesnici bili alkoholičari, a ima ih i danas. Toliko je pesama napisano u pohvalu alkohola, pune čaše, bekrija.
Da, to je istina. Ali istina je i to da su se mnogi pesnici alkoholičari borili protiv demona alkohola pisanjem poezije. Ako im druge nije bilo, a ono da bar nakratko, dok su trezni, pobegnu u mirne luke emocija u kojima su svoja opterećenja praznili kroz klesanje stihova u pesmu, nalazeći privremeni mir i spas.
Ako već jednom kao čovek samoga sebe otmete od demona alkohola, posve sigurno osećate potrebu da svoje vreme, da samoga sebe ispunite lepšim, prijatnijim sadržajima i time istisnete zauvek, ako ne sećanja, a ono osećanja i teskobe s kojima ste se hrvali dok ste bili u kandžama tog demona.
Kao čovek Vi po prirodi želite, osećate preku potrebu da Vam neko uputi, da Vam kaže lepu, toplu prijateljski iskrenu reč. Takvu reč u sebi nosi i poezija. Pesma puna ljubavi i radosti može da bude posvećena svim ljudima dobre volje. Ali ako ja takvu, svoju ili bilo čiju pesmu, na primer govorim nekom od Vas oči u oči, osetićete je kao da sam je baš Vama posvetio, i da ste i sami skupa sa mnom u toj pesmi. Sličan slučaj je i kad sami čitate knjigu poezije. Ako i sami, pogotovo posle svih iskušenja i trauma koje ste nekad doživljavali, ako i sami pokušate i uspete nešto lepo napisati, uverićete se koliko radosnih plima će biti u vašem biću.
Na primer, dok se odvikavate od bilo kojih negativnih strasti, pa i alkohola, imate previše, čini Vam se, slobodnog vremena, koje ne znate čime da ispunite. Pogotovo kad je Vaše unutrašnje, psihomisaono stanje još rovito. Ništa Vam ne polazi za rukom. Bezvoljni ste. Stalno Vam nešto nedostaje. Ne uklapate se u sredinu, među ljude, i slično. Zato, zbog smirenja i sticanja psihičke ravnoteže, veoma pozitivno u tom pravcu na Vas deluje knjiga. Laka zanimljiva proza, roman, humor, a tek posebno poezija.
Da, jeste teško sebe privoleti i sedeti na jednom mestu, pa još i čitati, ako na to niste naviknuti. Ipak, više pokušaja, i poetska potka stihova na Vas čini svoje delotvorno dejstvo. Život čoveka, upravo, čovek i priroda sliveni u čaroliju i melem poezije, manje ili više, osvajaju Vas, i u Vama je sve manje nedoumica. A kad i sami sebe nađemo u svojim a posebno u tuđim stihovima, u našim mislima više nema slobodnog prostora u koji bi se uvlačile traume i dosada. Zaista, umeti zavoleti knjigu, i naći recimo u poeziji lepotu sebe, ljudi i trajanja, znači biti oslobođen svih psiholoških opterećenja.
Svako od Vas, ko je u knjigama pokušao da nadje lepotu i izlaz u lepše predele, uverio se da je bio u pravu. Poezija je najbliža. U njoj su i lepota, i bogatstvo duha, i odmor, sve što se kao lepo i olakšavajuće može poželeti. A time nalazite i put u sopstvenu stabilnost, plemenitost, vredno i zadovoljno trajanje među ljudima.