Kafane, kao i druga mesta na kojima se toče alkoholna pića, predstavljaju najozbiljniju provokaciju za svakog lečenog alkoholičara. U kafani je dostupnost alkoholu velika, raspoloženje je adekvatno, a i okruženje je potpomažuće.

Mnogi pacijenti ne shvataju ozbiljno ovo pravilo. Neki i dalje nastavljaju sa odlaskom u kafane, ali umesto alkohola piju sok. Misle da će na ovaj način "očvrsnuti" i pokazati se boljim nego što jesu. Pokazuju starim drugovima da mogu sedeti sa njima uz sok.

Poenta ovog pravila nije u tome da ne ideš u tu i tu kafanu i da se ne družiš sa tim društvom, već da je potrebno u potpunosti raskrstiti sa kompletnim načinom života. To je nekad jako teško, naročito kod onih koji žive sami.

Kod odlaska u ranije društvo i na mesta gde se pilo, značajno je povećana mogućnost recidiva. Često se zbog toga prekida daljnje lečenje. Zato je potrebno potpuno prekinuti odlazak na stara mesta i u staro društvo.

Na početku lečenja alkoholičar čitav problem svodi samo na prekomerno pijenje i ne prihvata da je zbog svog alkoholizma poremećen i njegov čitav život i život porodice.

Neki po započetom lečenju uopšte ne znaju gde i kako bi mogli da provode svoje slobodno vreme. Potrebno je zajedno sa pacijentom naći neke druge preokupacije, hobije ili nešto što je pacijentu ranije bilo zadovoljstvo.

Ovo pravilo treba shvatiti kao definitivan raskid sa kafanskim životnim stilom i kao početak izgradnje novog, zdravijeg načina života.

Nazad