Nervno i duševno propadanje alkoholičara
Alkoholičar prvenstveno strada zbog toga što dospeva u tešku oskudicu hranljivih materija, pre svega belančevina i vitamina. Alkohol direktno uništava B vitamin u telu i zbog njegovog nedostatka nastaje većina neuroloških i psihičkih komplikacija (B vitamin hrani nerve).
Neurološki poremećaji
Kod alkoholičara dolazi do oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema. Nervne ćelije su vrlo osetljive i trpe irreverzibilne promene, te su i funkcionalna oštećenja delimična ili potpuna. Oštećenja su u manjoj meri izazvana direktnim dejstvom alkohola na nervni sistem a u većoj su meri posledica poremećaja ishrane, naročito metabolizma šećera, proteina, masti, vitamina (posebno grupe B), minerala, itd.Oni se nedovoljno unose u organizam, a i ono što je uneto, otežano ili nikako se ne apsorbuje zbog oštećene sluzokože želuca.
Često se kod alkoholičara pojavljuje subduralni hematom traumatske etiologije, a alkoholičar negira bilo kakvu traumu glave.
Propadanje ganglijskih stanica dovodi do atrofije mozga koja se javlja kod 90 % slučajeva alkoholičara i ona za posledicu ima intelektualno i moralno-etičko propadanje ličnosti. Mozak doživljava brže starenje nego što bi to odgovaralo kalendarskom uzrastu te osobe. Vremenom alkoholičar odlazi u demenciju tj. izlapelost.
Alkoholni polineuritis (alkoholna upala živaca ) se ubraja među najčešće bolesti alkoholičara. Obično zahvata periferne nerve nogu, a retko i ruku. Rani simptomi alkoholnog polineuritisa su bolovi sa grčevima i trnjenjem u nogama i rukama, naročito noću ili u jutarnjim časovima. Hod pacijenta je karakterističan sa blago ili više raširenim nogama. Kasnije dolazi do slabljenja i gubitka površinskog i dubinskog osećaja i do nestanka refleksa.
Alkohol deluje štetno na očni živac. Zbog paralize očnih mišića javlja se "duplo viđenje", slabljenje vida, teškoće u razlikovanju crvene i zelene boje. Kod vidnog polja dolazi do sužavanja istog, što je veoma opasno kod vozača u saobraćaju.
Psihički poremećaji
Nema alkoholizma bez poremećaja ponašanja alkoholičara i njegove porodice.
Najčešći psihički poremećaj koji se gotovo svakodnevno ponavlja kod alkoholičara je akutno pijano stanje ili akutna alkoholna intoksikacija. U alkoholnoj intoksikaciji alkohol najsnažnije deluje na centralni nervni sistem. U početnom stadijumu preovlađuje euforično raspoloženje i javlja se lažna hrabrost i lažno samopouzdanje. Takvo prividno stimulativno delovanje i dobro raspoloženje i jesu najčešći motivi za pijenje.
Drugi psihički poremećaj je patološko pijano stanje. To je stanje patološke intoksikacije koje se manifestuje ekstremnim uzbuđenjem, nekada sa ubilačkim nastojanjima. Simptomi nisu u svim slučajevima isti. Neke osobe u patološkom pijanom stanju toliko su agresivni da razbijaju sve oko sebe, lupaju, kidaju, demoliraju, itd. U ovakvom stanju nije isključeno samopovređivanje, ranjavanje, pa čak i ubistvo nedužnih trenutno prisutnih osoba. Patološko pijano stanje obično traje od nekoliko minuta do nekoliko sati.
Stalna ili povremena ekscesivna alkoholiziranost dovodi do slabljenja kognitivnih procesa kod alkoholičara, gubljenja kritičnosti, produženog reakcionog vremena i slabljenja refleksa, što predstavlja posebni problem kod radne sposobnosti i sposobnosti upravljanja motornim vozilom.
Psihofizičko i moralno propadanje alkoholičara dovodi do irreverzibilnih poremećaja, koji dovode do ranog gubitka radne sposobnosti. Naročito rano stradaju intelektualne funkcije, koje se i kod lečenja teže oporavljaju. Alkoholičari gube koncentraciju, pažnja ne može da se usmerava pravilno, otežano je pamćenje, kao i reprodukcija učenog materijala. Raspoloženje upadljivo oscilira, javlja se anksioznost, razdražljivost ili ravnodušnost, smanjuju se ili gube interesovanja što dovodi do teških izmena i propadanja ličnosti, pojave ozbiljnih psihijatrijskih komplikacija u čijoj su osnovi oštećenja psihičkih funkcija. Psihički život alkoholičara karakteriše mnoštvo iluzija i zabluda.
