Profesionalne posledice
Preko 90% alkoholičara staro je između 30 i 50 godina, odnosno nalazi se u godinama kada bi trebalo da budu najkorisniji društvu i svojim porodicama. Na žalost, radna sposobnost alkoholičara je bitno smanjena, životni vek im je skraćen i, ako se ne leče, prerano postanu invalidi i dožive prosečno samo 50 godina.
Sa ekscesivnim pijenjem i alkoholizmom povezani su brojni profesionalni problemi koji se javljaju relativno rano, ali nešto kasnije od onih u porodici. Razloge pre svega treba tražiti u okolnosti da se ekscesivni uživaoci alkohola u radnoj organizaciji moraju prikrivati ukoliko žele da izbegnu konflikte i sankcije, što u porodici ne moraju.
Uspešnost u obavljanju društvenih uloga dovodi do odgovarajućeg društvenog ugleda, društvenog položaja i materijalnog položaja kako alkoholičara, tako i njegove porodice. Društveni položaj direktno proizlazi iz uspešnosti u izvršavanju radnih i društvenih zadataka.
Pošto alkoholizam dovodi do promena u zdravstvenom stanju i ličnosti alkoholičara, izvesno je da dolazi do pada efikasnosti u obavljanju svih društvenih uloga. Smanjenje radne i društvene efikasnosti dovodi do degradacije društvenog položaja koji zauzima, kao i materijalnog položaja, jer on zavisi od radnih rezultata.
Prvi uticaji alkoholizma na radnu sposobnost javljaju se u proseku 10 do 15 godina pre nego što se alkoholičar javi na lečenje. Razloge što se ne reaguje ranije treba tražiti u tome što sami alkoholičari imaju vrlo organizovan sistem odbrane svog alkoholizma. Stručne službe i rukovodioci zbog neznanja ili stereotipnih stavova prema alkoholizmu dugo godina propuštaju da identifikuju alkoholičara i to čine tek u završnoj fazi bolesti, kada su posledice vrlo upadljive.
Rukovodioci dugo pokušavaju da razgovorima otkriju uzroke pijenja, pri čemu mnogi pokazuju čak i neku vrstu razumevanja za takve radnike. Pijenje u radno vreme se toleriše,
suštinski neopravdani izostanci se pravdaju, priznaju se slobodni dani unazad ili godišnji odmor za pokrivanje dana kada je radnik pio, ne registruju se povrede ili bolovanja čiji je uzrok alkoholizam. Sve to zapravo omogućava alkoholičaru da pije, što on i radi. Sa napredovanjem alkoholizma i usled brojnih propratnih obolenja radni kapaciteti i radni učinak sistematski opadaju. Sa opadanjem radnih kapaciteta alkoholičara i tolerancije radne sredine prema njemu postaje sve manja, što rezultira njegovim povlačenjem iz socijalnih kontakata, sumnjičavošću, agresivnošću i manje ili više stalnim konfliktima sa drugovima i neposrednim rukovodiocima. Alkoholičar postepeno postaje potpuno nesposoban za rad. Tada se ide u drugu krajnost pa se, po kratkom postupku, šalje u invalidsku penziju, ili se čak isključuje iz radne organizacije, iako do tada nisu bile primenjivane nikakve disciplinske mere niti je od njega zahtevano lečenje.
Posledice se mogu podeliti u dve grupe:
1. One koje se tiču odnosa prema poslu (njih je lakše uočiti i kazniti):
izostajanje sa posla - Ovo je naročito aktuelno posle vikenda i praznika, jer je potrebno vreme za trežnjenje. U proseku alkoholičar izostaje sa posla dva do tri meseca godišnje, tako da je njegov radni vek skoro dvostruko kraći od nealkoholičarskog i kreće se između 16 i 20 godina. Odsustvovanje ima i svoju neformalnu komponentu: česte izlaske sa posla.
zakašnjavanje na posao - Alkoholičari često kasne na posao, i to od par minuta do par sati.
česta bolovanja - Alkoholičari idu dva do tri puta češće na bolovanja, njihovo zdravstveno stanje zbog dejstva alkohola i jeste takvo da su podložniji kako prolaznim sezonskim infekcijama, tako i dužim hroničnim zdravstvenim smetnjama. Upadljivo je, međutim, da alkoholičari prednjače po broju češćih, ali kraćih bolovanja, kojima pokrivaju dane u kojima su se opijali ili su, zbog mamurluka ili nesposobnosti da se zaustave u pijenju, odsustvovali sa posla. Posebno mesto u takvim kraćim bolovanjima zauzima ponedeljak, poznat po produženim stanjima mamurluka.
postepeno opadanje radnih sposobnosti - Sa napredovanjem alkoholizma i radna sposobnost polako, ali sigurno počinje da opada. U početku nije uočljiva, ali vremenom se sve više uočava. Naročito tamo gde se proizvodi gotova roba. Kod alkoholičara dolazi do proizvodnje sve većeg i većeg broja škart robe.
pad produktivnosti rada i nemogućnost ispunjenja normi - Alkoholičar zbog svog psihofizičkog stanja nije u mogućnosti da ispunjava norme. Ne može da drži korak sa svojim treznim kolegama.
povrede na radu - Alkoholičari se mnogo češće povređuju od nealkoholičara. Po nekim istraživanjima, čak sedam puta češće. Posebno je važno naglasiti da se sa progrediranjem alkoholizma progresivno povećava broj najtežih povreda - onih sa smrtnim ishodom.
invalidnost - Alkoholizam relativno brzo dovodi do pada psihofizičkih sposobnosti i radnih kapaciteta ličnosti, te se smatra jednim od najznačajnijih uzroka invalidnosti. Alkoholičari češće obolevaju od ostalih radnika, ali se oni leče od posledica, a osnovni problem ostaje i dalje, što vodi ka invalidnosti. Stopa invalidnosti među alkoholičarima mnogo je veća nego među nealkoholičarima, a često su u pitanju najteži oblici invalidnosti.
Posledice koje se tiču odnosa prema poslu mogu se lakše uočiti jer imaju i svoju formalnu stranu - izostanci se notiraju, bolovanja pišu u kartonu, invalidnost utvrđuje rešenjem, kao i povrede na radu.
2. One koje se tiču alkoholičarskog ponašanja na poslu. Njih je teže uočiti jer ih alkoholičari vrlo vešto prikrivaju. Osim toga, jedan broj ovih ponašanja može se javiti i kod ljudi koji ne piju, što dodatno otežava konfrontaciju alkoholičara sa svojim pijenjem:
gubitak interesovanja za posao - Neposredna posledica konzumacije alkohola je slabljenje alkoholičareve volje i motivacije za rad. Naravno, ovo je praćeno promenom ritma rada, smanjenim zalaganjem i opadanjem produktivnosti. Alkoholičar gubi samoinicijativu, kreativnost. Očekuje detaljna uputstva za rad. Ne napreduje na poslu, već godinama tavori na jednom istom radnom mestu.
promenljivo raspoloženje na poslu - od letargije do agresivnih ispada. Povećana napetost i sklonost lakšim konfliktima bez povoda dovodi do toga da sredina zauzima rezervisan stav prema alkoholičaru, što njemu, paradoksalno, omogućava nesmetano pijenje.
sklonost kritici i oponiranju - Alkoholičaru su uvek "drugi krivi za sve". On je uvek nevina žrtva ili nekih okolnosti, ili drugih ljudi. Okrivljavanje drugih može da poprimi i razmere ludila - paranoje, jedne vrste manije gonjenja.
učestali međuljudski konflikti na poslu - Ovo je rezultat izrazito asocijalnog ponašanja alkoholičara. Alkoholičari često dolaze u konflikte sa drugovima i rukovodiocima i zbog toga često dobijaju disciplinske ili druge kazne. Oni se ni ne trude da umanje broj problema, već ih stalno povećavaju. Ima mišljenja da je to takođe mehanizam odbrane pomoću kojeg alkoholičar uvek ima razlog za pijenje.
preuveličavanje značaja sopstvenog rada uz potcenjivanje rada drugih - Ovo je rezultat izrazite sebičnosti svih alkoholičara. Oni se hvale drugima kakve poslovne uspehe postižu, kako su nešto važno sami oni znali da urade, itd. Ali, nažalost, istina je sasvim drugačija: drugi su odradili dotične poslove ili su ispravljali njihove greške.
Alkoholičari postižu značajno slabije radne rezultate od nealkoholičara, što ima za posledicu materijalnu degradaciju. Šefovi nisu zadovoljni ponašanjem svog radnika, a aloholičar nije zadovoljan manjom zaradom i statusom u radnoj organizaciji. Nagomilane probleme alkoholičar nije u stanju da sam rešava, već i dalje srlja u nove: bavi se raznim prevarama, ugrožava saobraćaj, sve do izrazitog kriminalnog ponašanja. Pre ili kasnije, alkoholičar kao ozbiljno bolestan čovek, mora na lečenje.