Kako se postaje alkoholičar?

Potrebno je razlikovati pijenje alkoholnih pića i prekomerno pijenje. Mnogi ljudi piju, a nisu alkoholičari. Neki će celog života biti umerenjaci - piti tzv. društveno dozvoljene količine alkohola, dok će drugi postati alkoholičari. Alkoholizam je bolest, a alkoholičar je bolesnik kod koga zbog prekomerne i dugotrajne upotrebe alkoholnih pića nastaju psihička i/ili fizička zavisnost, zdravstveni problemi, porodični i društveni poremećaji.

Glavni uzroci nastanka alkoholizma su:

1. Čovek - Svako od nas se razlikuje kako fizički, tako i psihički. Zbog toga svako ima drugačiju predispoziciju na alkohol, drukčiju osetljivost mozga i drugih vitalnih organa na uneseni alkohol, drugačiji prag tolerancije, itd. Zna se da su žene osetljivije na pogubno dejstvo alkohola od muškaraca. Pored fizičkih i psihičkih činilaca i navike u pijenju imaju veliki uticaj na to da li će se i za koje vreme alkoholizam razviti ili će se ostati u granicama društveno prihvatljivog pijenja.

2. Sredina - Naročito porodica i sredina u kojoj dotična osoba živi i radi imaju jako veliki uticaj na nastajanje alkoholizma. Deca uče modele ponašanja od svojih roditelja, i kasnije, kada budu u sličnoj situaciji, reaguju naučenim šablonom. Zbog toga iz porodica alkoholičara u 60% slučajeva izlaze alkoholičari.

3. Alkohol - Dostupnost alkohola u velikoj meri utiče na nastajanje alkoholizma. U krajevima gde se alkoholna pića u većoj meri proizvode, i alkoholizam je zastupljeniji.

Alkoholizam je izrazito kompleksan problem koji nikada nije rezultat samo jednog činioca.

Razvoj alkoholizma ima određeni tok:

1. Faza društvene potrošnje - Osoba oseća da mu alkohol pruža zadovoljstvo i olakšanje. Zbog toga želi ponovo da pije, čime stiče naviku. Iz navike se neprimetno prelazi u zavisnost, tj. u stanje u kojoj ne može više bez alkohola.
                                                                          

2. Faza alkoholizma - Dotična osoba sve više i više pije. Postaje zavisna od alkohola. Što više pije, to više raste podnošljivost prema alkoholu. Tada se za određene osobe govori da mogu puno da popiju, a da se ni ne primeti na njima. Tako se tolerancija organizma prema alkoholu sve više i više povećava, sve dok organizam ne postane prezasićen alkoholom.
                                                                          

3. Faza nepovratnih oštećenja - Dolazi do pada tolerancije. Organizam već slabije podnosi alkohol. Dovoljne su i male količine da bi dovele do opijenosti. Na kraju su dovoljne jedna ili dve čašice.
                                                                            

Postupno, nekritičnim stavom prema pijenju i lažnim osećajem da se u svakom trenutku može prestati sa pijenjem, postaje alkoholičarem.

Sa napredovanjem alkoholizma, počinju da se javljaju i razni poremećaji i bolesti. Po pravilu, njihovo nastajanje se nikad ne povezuje sa alkoholizmom.

Alkoholičari se još uvek neopravdano smatraju slabićima, a ne bolesnicima. Umesto nekadašnjeg shvatanja da je alkoholičar propalica i otpadnik, danas se on smatra bolesnikom kojem je potrebna odgovarajuća zdravstvena i socijalna pomoć. Takav pristup problemu alkoholizma omogućava alkoholičaru uspešno lečenje i povratak u zdrav i normalan život.

Nazad