Koje su zajedničke karakteristike alkoholičara?
U toku dugotrajnog alkoholizma kod alkoholičara se menjaju i propadaju manje-više sve psihičke funkcije. Evidentna je rasejanost, opadanje pamćenja, shvatanja i rasuđivanja, slabi moć zapažanja, koncentracije i mišljenja, inventar ranijih znanja bledi, ukratko, opada količnik inteligencije i intelektualne efikasnosti. Emocionalni život alkoholičara radikalno se menja, raspoloženje oscilira, javlja se napetost, razdražljivost i impulsivnost, do apatije i depresije. Ranije aktivnosti opadaju, kao i volja i voljne aktivnosti. Tokom dugog alkoholizma navedene smetnje mogu da dovedu do ozbiljnih promena ličnosti i psihijatrijskih komplikacija u čijoj osnovi se nalazi oštećenje mentalnih funkcija i aktivnosti. Prema životnim zbivanjima su pasivni.
Toksikomansku fazu alkoholizma karakteriše kompletni angažman i podređenost alkoholičara alkoholnom piću. To je univerzalna karakteristika, koja je manje-više prisutna kod svih alkoholičara.
Alkoholičari su manipulanti, kameleoni. Oni su kontrolori sistema (porodice, radne i šire socijalne sredine), koji ih svojim ponašanjem održava. Na alkoholizam kao bolest zavisnosti razvijaju se mehanizmi odbrane. Neki autori ih nazivaju strategijom (taktikom) alkoholičara. Mehanizmi odbrane alkoholičara nisu samo nesvesni konflikti, već konflikti i procesi svesnog karaktera. Njihove manipulacije, agresije, obećanja i kajanja su napad na pokušaje drugih da menjaju postojeće odnose i uslove u funkcionisanju sistema. Alkoholičar, svojim manipulativnim tehnikama, suzbija svaki pokušaj promene, jer samo takav sistem mu omogućava pijenje.
Mentalni život alkoholičara vrlo je složen. Njega karakteriše obilje iluzija i zabluda, pa i opšta zbrka i konfuzija. Alkoholičar pije, ali najčešće ne zna što se sa njim događa (ne zna zašto pije). On ne može da objasni svoju naviku i zavisnost od alkohola. Alkoholičar ne pravi razliku između socijalno prihvatljivog pijenja i sadašnjeg ekscesivnog pijenja. Alkoholičari se mahom brane na sledeći način: “svi piju…”. Alkoholičar često puta rezonuje: “ovi drugi ljudi oko mene su alkoholičari, jer piju više nego ja”.
Alkoholičar često puta ima dve suprotne slike o sebi. One mogu da zbunjuju i njega i okolinu. On je obično dobar kad je trezan (“najbolji drug”) ili loš kada je pijan, što sebi intimno i priznaje, ali nikada okolini.
Alkoholičar ima svoj svet i realnost. Iako ne misli racionalno, okolina veruje da se radi o zreloj i odgovornoj osobi. Izbegavajući stvarnost, koristeći razne “tehnike”, alkoholičar se kreće samo jednim putem - putem koji vodi do alkohola, i kako opravdati pijenje. Alkoholičar za alkoholizam okrivljuje svakog (alkohol, druge ljude, bračne razmirice, decu, teško detinjstvo, itd.), samo ne sebe.
Alkoholičari su neprilagodljive, asocijalne pa i antisocijalne osobe.
Alkoholičara karakteriše emocionalna i socijalna nezrelost. To ga sputava da preuzme ulogu u zadovoljavanju svojih i drugih potreba (nagomilava dugove, kupuje jeftine stvari, itd.)
U osnovnim (vitalnim) sektorima života evidentna je neefikasnost. Zanemaruju se porodične i bračne obaveze (ne pomaže deci, zanemaruju se seksualni odnosi, napušta se posao ili često menja radno mesto), neadekvatni su odnosi sa drugim osobama (teško se sklapaju i održavaju prijateljstva, izuzev sa alkoholičarima).
Nedostaje im zdrava inicijativa i samodisciplina. Ponašanje je nepostojano, vole da se hvale, puno obećavaju, teško shvataju svoje realne i tuđe probleme. Ignorišu autoritete, predstavljaju se kao sveznajući. Odnos sa ljudima im je mahom površan. Oni kao da “beže” od svojih osećanja.
Domet njihovog interesovanja radikalno je redukovan, jedan veliki deo alkoholičara ne pazi na svoj izgled, informisanost im je elementarna, ponašanje je konvencionalno, često puta stereotipno.
Uz navedene postoje i mnoge druge zajedničke osobine alkoholičara, kao što su nesposobnost autentičnog izražavanja emocija, nizak prag tolerancije na frustracije, visok stepen anksioznosti, nesigurnost, osećanje inferiornosti i ugroženosti, megalomanija, itd.
Kod alkoholičara su česti pokušaji samoubistva, što je verovatno posledica alkoholičarske depresije.
