Uloga porodice u rehabilitaciji
Uloga porodice u rehabilitaciji lečenog alkoholičara je veoma značajna, čak odlučujuća. Alkoholizam je nastao u porodici i zato treba da se leči u porodici. Porodica se zbog pijenja menjala i prilagođavala razvoju bolesti. Tokom proteklih godina je postala disfunkcionalna i sada bi trebalo da tokom lečenja opet postane funkcionalna. To se naravno ne može postići bez angažovanja cele porodice. Zbog toga i ostali članovi porodice treba da se upoznaju sa ovom bolešću, da se edukuju, da menjaju svoje stavove, ponašanje i navike. Moraju da pruže podršku obolelom članu. Jer, ako se u odnosima u porodici ništa ne bude menjalo, to će novopečenog apstinenta brzo vratiti u ranije stanje alkoholisanja.
Na početku lečenja je veoma važno da članovi porodice pruže podršku bolesniku, da pokažu svoju ljubav i da ukažu na to da žele da on ponovo postane član porodice. Moraju da budu na oprezu i da na vreme primete nastupajuću krizu i da maksimalno pomognu u njenom prevazilaženju. Tu je od izuzetne važnosti edukacija saradnika i članova uže porodice o ovoj bolesti. Može se pročitati neka knjiga, može se informisati na ovu temu krstareći internetom ili porazgovarati sa lečenim alkoholičarima o njihovim iskustvima.
Tokom trajanja intenzivne terapije najvažnije je redovno ići na kontrolu kod stručnog tima i redovno uzimati terapiju. Po završetku intenzivne terapije preporučljivo je učlanjenje u Klub lečenih alkoholičara ili kod Anonimnih Alkoholičara i aktivno učestvovanje u njihovom radu. Naravno, ne samo pacijent, već i njegov saradnik u lečenju treba da se uključi aktivno u sve faze lečenja. Od toga mnogo zavisi koliko dugotrajna će biti apstinencija. Naravno, potrebno je da prođe izvesno vreme kako bi redovno odlaženje na kontrole i u klub iz prisile prešao u naviku. Kada se to dogodi, znači da smo postali svesni svoje bolesti i da smo prevazišli svoje otpore. Saradnik mora tako da isplanira svoje slobodno vreme i svoje obaveze, da uvek bude slobodan u vreme kada se ide na kontrolu ili u klub. Ako se jednom izostane sa kontrole, sledeći put je već teže otići. A kad se neredovno ide, brzo dolazi do recidiva. Aktiviranje u životu kluba rezultira promenom u razmišljanju, u odnosima, u navikama, doprinosi da osoba postane bolja.
Sa prelaskom na lečenje, izostaju prijatelji po čaši, a oni drugi prijatelji su već ranije izostali, zato porodica ostaje izolovana. Prvi korak je izgraditi novi odnos prema rođacima, susedima i prijateljima. Trebamo kazati da je član porodice lečeni alkoholičar i da se sve od sada menja. Ne trebamo se stideti. Odlučno kažimo da više ne držimo alkohol u kući i zbog toga goste poslužujemo sa kafom i sokom. Mnogima se to neće svideti, jer su imali više koristi dok je dotična osoba pila. Možda će probati i da sprečavaju napredovanje u lečenju. Takvi prijatelji porodici i ne trebaju. Oni pravi, koji žele dobro, će biti srećni što se stalo sa propadanjem i što se stari, zaboravljeni odnosi i prijateljstvo vraćaju.
Bez obzira na teškoće, cela porodica treba da ide u zacrtanom smeru. Članovi porodice treba da pruže podršku jedni drugima.
Znamo da u alkoholičarskoj porodici nema konverzacije, razgovora. Sa početkom lečenja potrebno je početi konverzaciju i kod kuće, u porodici. Nije dovoljno samo razgovarati na terapiji, a kad se izađe, ćutati. Može se početi razgovorom o nevažnim stvarima, kasnije o klubu i klupskim problemima, zatim malo po malo preći na ličnije stvari. Tu je mnogo važno da porodica bude dovoljno strpljiva i da ne očekuje rezultate preko noći. Možemo se svako jutro dogovarati o tome ko će šta raditi, gde će ići. Ili uveče napraviti plan aktivnosti za sledeći dan. Ako dođe do nekih problema, treba ga zajedničkim snagama rešavati. Na ovaj način će apstinent bezbolnije preuzeti svoju ulogu supružnika i oca i svoje obaveze, jednu po jednu. Samim tim što više neće kupovati piće, doprineće finansijskoj stabilnosti porodice i zarađen novac će uložiti u napredak porodice. Na taj način apstinent počinje da brine o sebi i o porodici, a zbog nekih izdataka će da se posavetuje i sa ostalim članovima porodice.
Apstinent polako preuzima i svoju ulogu oca u vaspitanju svoje dece. To je naročito važno ako su deca ušla u pubertet ili adolescenciju. Zbog dugogodišnje navike da se deca, kad imaju neki problem, obraćaju majci, oni to i dalje čine, bez obzira što otac više ne pije. Tu je zatim i bojaznost. Deca se boje da priđu ocu zbog mogućeg odbijanja ili nerazumevanja. Majka treba da odluči koje će probleme sama rešavati, a sa kojim problemima će decu poslati kod oca na rešavanje. Tako će, vremenom, ona i sama početi da mu se obraćaju sa svojim problemima. A to je jako važno, kako za decu, tako i za apstinenta. Neće se više osećati kao stranac, nego će uživati u ukazanom poverenju i poštovanju.
Rešavanje porodičnih problema zahteva smiren zajednički rad uz puno obostrano razumevanje. To sve počinje razgovorom, otvaranjem sebe prema porodici, skidanjem ljušture u kojoj su se članovi porodice nalazili godinama. Znači, svi članovi porodice treba da se potrude, da otvoreno pričaju, da budu tolerantni i da pokažu razumevanje. Čitava porodica mora menjati svoje ponašanje prema alkoholičaru, kao i alkoholičar prema članovima svoje porodice.
Znamo da u kući ima mnogo stvari za koje je potrebno zasukati rukave. Znamo i da je samo jedno od supružika obavljalo poslove kod kuće. Zbog toga su mnogi poslovi ostali neurađeni. Vreme je da se apstinentu ukaže na to da je potrebno da i on sam nešto od kućnih poslova preuzme i uradi. Dobro će mu doći da za promenu oseti odgovornost i lepotu plodova svoga rada. Razne popravke i majstorisanje će mu vratiti tako potrebnu sigurnost u sebe i daće mu samopouzdanje. Na taj način će deo svog slobodnog vremena utrošiti na korisne stvari.
Sa prestankom pijenja apstinentu ostaje mnogo slobodnog vremena koje ne zna kako da iskoristi. Ranije je vreme trošio na nabavku i pijenje alkoholnih pića. Sada mu je to vreme slobodno. Tu porodica može mnogo da pomogne. Apstinent može da se angažuje više oko dece, da sa porodicom ode u šetnju, da čita, da gleda televiziju, da se bavi raznim hobijima, da pomaže drugima, itd.
Na ovaj način, uključujući se u život i rad kluba, apstinent menja svoje navike, u svakom pogledu se menja na bolje. A u isto vreme i članovi porodice se menjaju i počinju da se drugačije ponašaju. Tek sada možemo govoriti o ozdravljenju porodice, kao celine. Ali, da bi se sve to postiglo, potrebno je mnogo strpljenja, ljubavi, truda i vremena.
I, ne zaboravimo, najvažnije je da se svi članovi porodice dobro i sigurno osećaju u svom domu.
