Funkcionisanje klubova

 

Za dobro funkcionisanje kluba lečenih alkoholičara su najvažniji:

Stručni tim ima odgovoran posao oko edukovanja apstinenata i njihovih saradnika. Oni treba da im objasne šta je alkoholizam i da ih oslobode nekih predrasuda koje mogu dovesti do recidiva. U klubu, obrađujući razne teme, apstinenti iznose i svoje poglede, svoja iskustva, i samim tim se oslobađaju nagomilanih nedorečenih stvari i ujedno se i motivišu na aktivno učešće u diskusijama i u radu kluba. Time oni uviđaju da su i drugi prošli sličan put. Nisu više izolovani. Stičući više i više znanja o alkoholizmu i o njenim posledicama, oni će biti u mogućnosti da prepoznaju krizu i da se na vreme obrate za pomoć. Prepoznaće i suvi recidiv i ostale zamke što vrebaju apstinente.

Pored stručnog tima i uloga saradnika je tu veoma važna. Edukujući se one će primetiti krizne momente i moći će pravovremeno da reaguju na njih.

Ne smemo zaboraviti ni na ostale članove porodice: na decu. Zna se da deca alkoholičara imaju sve predispozicije da i sami postanu alkoholičari. Mladi rano počinju da piju. Tu je uloga apstinenata i saradnika veoma važna. Trebaju deci objasniti šta je alkoholizam, na šta treba da paze da do njega ne dođe. Roditelji treba da paze na decu i da prepoznaju prve znake pijenja i ne dozvole da dođe do alkoholizma.

Drugi faktor u radu kluba su međuljudski odnosi. Novim članovima treba pomoći da se snađu u klubu, da nađu svoje mesto i interesovanje. Kao što znamo, ljudi dolaze sa raznim oštećenjima. Njima je potrebna pomoć ostalih članova, da bi osetili da su stigli u mirnu luku. Negde, gde će se dobro osećati, zalečiti svoje rane i naći svoje mesto. Da osete da su dobrodošli, da prebrode svoje frustracije. Da znaju ako budu u krizi ili ako imaju neki problem, da mogu slobodno da se obrate članovima za pomoć i za savet. Da vide da su i drugi prošli taj trnovit put, ali da su istrajali u svojoj odluci. Treba i njima pružiti pomoć da istraju na svom putu. Treba sa njima razgovarati, pričati o klubu i aktivnostima kluba, o tome da su u klubu svi jednaki i ravnopravni, bez obzira šta su izvan kluba. Svi su tu lečeni od alkoholizma, svi su bolovali od iste bolesti, bez obzira da li su oni sami pili ili su podnosili pijenje supružnika. I zato svi imaju jednaka prava i obaveze. U klubu svako treba da se oseća barem kao kod svoje kuće, treba da osete da tu pripadaju i da zbog toga jedva čekaju klupski dan, i da rado dolaze. Barem taj jedan dan u nedelji da provedu rasterećeni od svojih briga, mirni, razdragani, tolerantni. Tada ćemo moći kazati da se njihovo stanje poboljšava, da koračaju ka izlečenju.

Ne smemo zaboraviti patronažu. Za funkcionisanje kluba i za dobrobit članova patronaža je veoma važna. Patronažer ima zadatak da vodi evidenciju dolazaka članova. Čim neko izostane, mora da signalizira da se dotični obiđe, da se vidi da li ima nekih problema, da li je bolestan, ili je, ne daj Bože, u recidivu. To je naročito važno kod novih članova, koji još nisu ustalili svoju apstinenciju. Što bi se reklo, bolje sprečiti nego lečiti. A ako je i došlo do recidiva, lakše je opet uspostaviti apstinenciju posle par dana pijenja nego posle par nedelja. Patronažer ima i dužnost da sa predsednikom kluba prima nove članove, da razgovara sa njima. Samim tim i dužnost da im pomogne u prilagođavanju novoj sredini, da odgovori na njihova pitanja i da im objasni najbitnije u vezi sa radom kluba.

Nazad