Napišite svoju priču!

Moj put od pakla do svetlosti

Kada sam napuštao rodni kraj sa 16 godina, da bih počeo neki bolji život, maštao sam da sve bude najbolje. Onako, kako sam i vaspitan.

Sve je bilo dobro do vojske: kako u firmi, tako i u mom životu. Mislio sam na roditelje i na rodni kraj.

Po dolasku iz vojske, posle godinu dana, naglo se menja sve. Doživeo sam nešto što će me gurnuti u ponor, da osetim deo životne tame. Dobio sam upalu očnog nerva i vid mi je oslabio. Išao sam kod doktora, pa u bolnicu, pa opet i opet. Zatim tuga i bol.

Razočaranje i samoća vuku me u pakao i počinje nešto što ću ubrzo shvatiti da je to pakao. Počeo sam da pijem sve jače i jače. Brzo sam stao na kratko, pa opet ponovo. Sve više i više. Ujutru kad bih se probudio, sav bih bio slomljen. Gadio sam se na sve. Sve slabijeg apetita, nisam shvatio da je pakao tu na vratima.

Pakao počinje sa prvim priviđanjem malih kučića, bršljana i nepoznatih osoba. Vidim ih. Strah sve veći i veći. Grč u telu, znoj. Bežao bih, ne znam kuda. Došao sam u stan, ne znam kako.

Potom me rođaci vode u bolnicu- prisećam se. U bolnici drama za mene. Sve se sručilo na mene. Svi ti kučići, miševi, ljudi, bršljani. O, gotov sam! Kako izaći iz tog pakla?

Na momenat vidim i doktora u belom odelu. Bože, to je spas! To je moj početak svetlosti! Stvarno je to bila svetlost koja mi je poklonjena od strane doktora.

Savet: u klub. Tako je i bilo. Svaki dan sam sve bolji i bolji.

I tako već 18 godina kako me deli od pakla moj put do svetlosti. I taj put je ukrašen apstinencijom, drugarstvom, prijateljstvom i samo lepim uspomenama. Moju svetlost nikad neće ugasiti alkohol. Skupo sam je platio.

Miroslav

Nazad