| Napišite svoju priču! |
Od raja do pakla
Od raja do pakla kratak je put, ali nisam ni slutila koliko je dug u obrnutom pravcu. Ljudi ne znaju da u pijenju postoji jedna tanka linija koja kada se pređe, vodi pravo u ambis alkoholizma. Zla, iz koga se čovek teško, veoma teško izvlači. Ona je nevidljiva i nepredvidljiva. Dođe onda kada je najmanje očekuješ. Mami, izaziva, daje ti lažna uverenja da je još uvek daleko, a u stvari je jako blizu. I kad je jedan put pređeš, vidiš da to nije tanka linija. To je sada zid, stena, koja onemogućava povratak stvarnosti. Tako je meni najbolja prijateljica postala votka. Kako i kada sam joj postala verni pratilac, ne mogu da se setim. A sve je moglo da bude drugačije.
Kako je vreme prolazilo, obaveze su postajale sve veće i veće. Posao, suprug, deca, kućni poslovi, itd. Nisu dozvoljavali izgovore kao što su: "nisam stigla", "bila sam umorna", "nisam bila raspoložena".
I tako, pod silnim pritiskom i bez vremena i prilike za pravo druženje, ja sam se sprijateljila sa votkom. Kao da je neka nevidljiva ruka povlačila konce života, a ja sam kao marioneta poslušno silazila stepenik po stepenik u društvu svoje verne pratilje. Što sam niže silazila, sve više prijatelja me napuštalo. Ali, ja nisam bila sama, uz mene je bila čaša koja je nudila spas, rešenje, nadu. I tako sam nastavila dalje. Pakao se već nazirao, ali su moje oči odbijale da ga vide. Samo još jedno piće, još jedan dan, još jedna laž, mala, pa veća...
Ostala sam sama dok se oluja spremala. Jedino je votka i dalje bila uz mene i cinično se smejala. Nikoga nije bilo da mi pruži ruku i pokuša da me iščupa iz živog peska, osim nekolicine preostalih prijatelja koji nisu odustajali i gubili nadu.
I tako sam se našla na lečenju. Lečenju od alkoholizma. Ti malobrojni prijatelji mi i dalje pružaju podršku i ulivaju mi nadu u lepše sutra.
Marija