| Napišite svoju priču! |
Žalosno je što je «moj» alkoholizam, tj. alkoholizam supruga, vremenom postao alkoholizam cele porodice.
Kad je sve počelo da izmiče kontroli? Ne bih mogla da odgovorim na to pitanje. Godinama je suprug bio umerenjak. Kada je prešao granicu, nismo primetili. Ni on, ni ja. Ali to se desilo, a mi nismo mogli, niti znali da pomognemo sebi. Nosila nas je struja sve brže i brže. A sa nama su zajedno putovali i naši sinovi, odrastajući u sve goroj i goroj atmosferi. Mnogi bi rekli, da i nije bilo tako loše. Mnogi alkoholičari su agresivni, svađaju se, biju, izbacuju porodicu na ulicu, itd. A tek svađe, koje se završavaju ubistvom jednog od supružnika, ili ubistvom dece! Ne, kad se iz ovog ugla gleda, nama i nije bilo tako loše! Zašto bi bilo? Sem par ispada, kad smo ga naljutili nekim svojim postupcima ili prigovorima, ostalo je proteklo mirno. Sasvim mirno nije došao kući ceo dan, već samo predveče da bi jeo i legao da spava. Sasvim mirno bi pored žvakanja hrane pričao o nekim nepravdama, koji ni za koga nisu ništa značila, ali za njega su bile od izuzetne važnosti. Naravno, te teme nisu imale nikakve veze sa porodicom, životom porodice, problemima porodice, životom u kući. Posle jela bi sasvim mirno pričao još sat vremena, i onda bi sasvim mirno otišao da spava. I sutradan opet, 'ajd Jovo nanovo!
I sve je vremenom postalo sasvim idilično: on provodi vreme sa «drugovima» uz ispijanje alkoholnih pića, a ostali članovi- hteli to ili ne- se zbližavaju. Što se kaže, muka nas je saterala u isti ćošak. Eto, to je jedan veliki plus: supruga i mala deca se zbližavaju, međusobno se pomažu, rešavaju probleme. Što su usput nervozni, napeti, eksplozivni, što zbog svake sitnice počinju da viču i svađaju se, to je već nešto drugo. Ko im je kriv, kad su na kraju srca. A toliko imaju slobodnog vremena da ga provedu zajedno! Eto, ni Ja im ne smetam, sklanjam se da im ne bih smetao. I još uvek su nezadovoljni! Kažu, gde si ceo dan? Šta si radio? Što te nema? Umesto da se raduju da su slobodni, da mogu da rade šta hoće, oni zanovetaju! Takav je život! Uopšte nije fer! Nikad nisu zadovoljni! Eto, baš pre neki dan. Supruga napala da Ja čuvam decu, jer mora da ode u grad! Šta ćeš ti u gradu? Idi drugi put! Ali džabe, kad sam stigao kući, napala me: čekam te još od tri sata! Što nisi žurio? I, otišla! A ja? Šta ja da radim? Idem, dečice, samo na minut, da popijem jednu. Odmah se vraćam! Dotle vam ništa neće biti ako budete sami. I, naravno, kad je supruga stigla kući, bila je ljuta. Jer sam ostavio decu samu, a ja samo otiš'o na jednu. Takav ti je život!
I tako su dani prolazili. Počeli su da pritiskaju u firmi. Ti piješ! Pa, sveca mu, ko ne pije? Pa svi mi pijemo! Ne, ne, ti moraš na lečenje! Hajdemo onda na to lečenje! Kad se mora, onda nije ni teško! Da vidimo i to čudo! Doktorica postavlja neka čudna pitanja. Da, iz firme su me poslali. Zašto? Ko će ih znati! Da li pijem? Normalno da pijem! Ko ne pije? Kontrola za dve nedelje sa suprugom. I, tako je sve počelo.
Hej, pa Ja već ne pijem četiri meseca! Jako je loše vreme. Što da se maltretiramo, ići ćemo sledeći put. Što će mi uopšte lekar, kad mogu ja sam! Ali, neće mi jedna naškoditi! Samo malo. Samo jednu čašicu!
Hej! Šta je ovo? Zar je prošlo toliko vremena? Zar zbilja tako stoje stvari? Nećete ovako da me trpite, dobro, dobro, u ponedeljak odlazimo kod lekara. Dobro.
Porodična terapija? Šta je uopšte to? Da ja budem obavezan svake druge srede da redovno dolazim? A zašto? Da bismo pričali? Šta Ja imam da pričam sa nepoznatim ljudima? Što bi me oni uopšte interesovali? Idi ti, pa ćeš mi ispričati šta je bilo! Nećeš? Moramo zajedno? Baš moramo? Zar je opet sreda? Što si toliko navalila? Dobro, idem. Priče, priče. Jaoj, što mi je dosadno! Samo priče! Ima i klub? A šta rade tamo? Dobro, pogledaćemo!
Da li smo na pravom mestu? Izgleda, jesmo! Kako su nas lepo dočekali! Evo i doktorice. Opet priče. Gotovo je! Najzad! Da li znam da se kartam? Normalno! Pa tu i nije tako loše! Čovek može da se opusti. Dobiješ i kafu i osmehe na licima članova! Ovde uopšte nije loše! Dolazićemo mi tu češće! I tako, brzo stigne deset sati. Idemo kući. Pošto idemo peške, šta čovek može da radi, nego da priča. Naročito ako je neko pun utisaka. Ide ono neizbežno: trebalo bi ovo, trebalo bi ono, što to nije ovako, itd. Jedva čekamo sledeći utorak.
Približava se 8. mart. Proslava. Zar i toga ima? A šta Ja da radim za Dan žena? Da ne popijem ništa? Ni jednu čašicu? Znam, fenomen prve čaše! Znam! Dobro, probaću. Moram i supruzi da kupim nešto! Da je iznenadim sa cvećem, a u subotu ćemo u klub na proslavu.
Šta se to čuje? Istrčavamo na terasu. Čuju se detonacije. Ljudi, pa oni nas bombarduju! U firmi se uvode dežurstva, Ja ostajem kod kuće. Ne, nećemo samo sedeti u kući! Idemo u KA «Mladost»! Idemo subotom i utorkom u KLA»Grbavicu»! Baš su lepa ova druženja! A najlepše je, da mi uopšte nije palo na pamet da popijem alkohol. Šta bih time rešio? Ništa! Samo bih se opet izgubio. Hajde da sredimo malo dvorište. Koliko stvari ima za popravku! A dolazi i zima! Moramo se pripremiti, kupiti ugalj i drvo! A uskoro počinje i škola! Moramo kupiti deci neophodne stvari! O svemu moramo misliti! Trebaju nam i pare da kupimo neke nove stvari za stan! Joj, nikad dovoljno para! Samo pare, pare. Dok sam pio, uvek sam imao dovoljno para! Da, da. Imaš pravo! Dovoljno para za sebe, a ostalo me nije interesovalo! Sad me interesuje!
Sutra moram i kod lekara! Vidiš, dok sam pio, nikad nisam bio bolestan! A sad, te prehlada, te boli glava, te pritisak zafrkava, te noga boli, te ga hvata grč, itd. A dok sam pio, ništa me nije bolelo, sve sam to izlečio pićem. Popio sam rakiju, pa mi prehlada nije ni blizu prišla. A da ne kažem, nikad mi nije bilo zima! Pritisak mi je bio super! Noga me nikad nije bolela! Dobro, dobro! Imaš pravo! Toliko sam uvek bio pijan, da nisam ni mogao ništa osetiti! Uvek si ti u pravu! Idem kod doktorice da se lečim. Bolje to, nego da opet počnem piti! Kakva logika! Ko bi to od mene očekivao?
Kao što vidite, pakao smo prošli, a sunce nam je nadohvat ruke. I kako mu se približavamo, uvek nam se čini da je nadohvat ruke.
Ilona