Oštećenja moždanog tkiva
Mozak - predstavlja "centralni kompjuter" organizma.
Čovek se rađa sa 7 do 10 milijardi nervnih ćelija koje grade mozak i kičmenu moždinu. To je zaliha za ceo život. Nervne ćelije za razliku od ćelija svih ostalih organa čovekovog organizma su jedine koje se ne mogu obnavljati. Utvrđeno je da alkohol oštećuje i uništava ćelije mozga, a pošto se one ne dele, njihov broj se godinama smanjuje.
Encefalopatija je u širem smislu reči svako oštećenje mozga. Obično se tom opštem nazivu dodaje pridev, koji ga bliže označava, npr. alkoholna encefalopatija, traumatska encefalopatija, itd. Alkoholne encefalopatije su svi klinički sindromi, kod kojih se u toku alkoholizma javlja oštećenje mozga.
Marchiafava-Bignamijeva bolest su opisali italijanski autori Marchiafava i Bignami 1903. godine. To je oštećenje korpusa kalozuma alkoholičara. Korpus kalozum, najveća veza između obe hemisfere mozga, biva oštećen naročito u svojim centralnim i prednjim delovima, a oštećenje se patološki- anatomski manifestuje degeneracijom (nekrozom).
Morelova laminarna skleroza alkoholičara je bolest hroničnih alkoholičara, koju je anatomski opisao Morel 1939. godine. Reč je o alkoholnom oštećenju pojedinih slojeva nervnih stanica u moždanoj kori (naročito trećeg sloja).
Atrofija mozga - Atrofija znači gubitak supstance, smanjivanje nekog organa. Gubitak moždane supstance- atrofija mozga kod alkoholičara nastaje nakon dugotrajnih alkoholnih intoksikacija u toku alkoholizma. Atrofija mozga obično je difuznog karaktera i manifestuje se manje-više opsežnom atrofijom, kako kore mozga (kortikalna atrofija), tako i dubokih delova mozga (subkortikalna atrofija). U poslednje vreme se sve češće opisuju atrofičke promene malog mozga. Atrofija mozga nastupa u 90% svih težih slučajeva hroničnog alkoholizma i odgovorna je za opštu intelektualnu i moralnu redukciju ličnosti koja redovno nastupa u tim slučajevima.
Cerebelarna atrofija alkoholičara je alkoholno oštećenje malog mozga, cerebeluma. Manifestuje se u smetnjama ravnoteže uz tremor, a mogu se naći i simptomi progredirajuće demencije.
Subduralni hematom alkoholičara - Subduralni hematom je obolenje koje se patološko- anatomski manifestuje krvarenjem ispod tvrde moždane opne (dura mater). Krv se skuplja između tvrde i mekih moždanih ovojnica (hematom). Pritiskom na mozak, hematom izaziva niz različitih neuroloških simptoma. Često postoje epileptičke manifestacije, slabost jedne strane tela i različiti psihički poremećaji (poremećaji svesti, nemir, delirantna stanja, itd.). Pored toga, mogu se javiti i različiti drugi simptomi. Subduralni hematom je čest kod alkoholičara, uglavnom zato što svaki alkoholičar u pijanom stanju doživljava pre ili kasnije bar jednu ozledu glave. Pošto se alkoholičar tih ozleda najčešće ne seća, subduralni hematom je ponekad teško dijagnostikovati. Kod alkoholičara sa oštećenim krvnim žilama mozga nekada može nastupiti i krvarenje u samu moždanu supstancu (intracerebralni hematom).
Alkohol je najčešći uzrok kome. Alkoholna koma češća je od kome izazvane obolenjem moždanih sudova. Dijagnoza alkoholne kome postavlja se na temelju nalaza koncentracije alkohola u krvi (oko 4%o ili više), ako nema neke druge teže bolesti ili ozlede. Akutni alkoholizam može dovesti i do dijabetičke kome ili do cerebralnog krvarenja. Alkoholičar vrlo često ranjava glavu i zato koma može nastupiti i kao posledica ozlede glave. Može doći do kome i zbog paralelne intoksikacije u suicidne svrhe. Često se događa da se samoubica najpre opije kako bi stekao hrabrost za samoubistvo, a kasnije popije i neko sredstvo u svrhu suicida.