Alkoholna epilepsija
Alkoholizam može delovati kao faktor koji otežava već postojeću epilepsiju.
Alkohol može dovesti do epilepsije kod osoba koje do tada nisu imale epileptičke napade.
Alkoholna epilepsija je pojava epileptičkih napada kod osoba koje su zloupotrebljavale alkohol.
Učestalost epilepsije kod alkoholičara je tri puta veća nego u opštoj populaciji, tj. među ljudima koji alkohol piju u umerenim količinama.
Epileptički napad se kod alkoholičara može javiti zbog akutne intoksikacije alkoholom ili u početku apstinencije, obično 6-30 sati nakon zadnjeg pića.
Ova bolest nastaje zbog oštećenja ćelija mozga. Ispoljava se u napadima koji su dramatični i za pacijente i za okolinu. Napad počinje naglo, gubitkom svesti, zbog čega pacijent pada ničice. Prilikom pada može ozbiljnije da se povredi. Zatim nastupa ukočenost celog organizma, koju smenjuje faza grčeva. Pacijent se trza, može da se pojavi pena na ustima sa tragovima krvi, zbog ugriza jezika. Disanje je onemogućeno, koža i sluznice poplave, bolesnik se može umokriti. Jačina i učestalost grčeva se smanjuje i na kraju potpuno prestaje, a bolesnik počinje normalno disati. Posle pada koji relativno kratko traje, pacijent je zbunjen, pospan, vrši besciljne pokrete i ne zna šta se sa njim desilo. Ničega se ne seća iz perioda napada.
Dijagnoza epilepsije može se postaviti na osnovu podataka koje nam iznosi bolesnik ili njegova okolina, a odnose se na doživljeni epileptički napad, na osnovu kliničke slike i promena koje se uočavaju kod EEG-a bolesnika.
Antiepileptici se u pravilu ne primenjuju kod bolesnika sa izraženim apstinencijskim simptomima, a kod epileptičkog napada lek izbora je diazepam.
Bolesnik kod kojeg je došlo do pojave simptomatske epilepsije mora prestati uzimati alkohol!
Kako bi se smanjila opasnost od moguće ozlede bolesnika ili osoba u njegovoj okolini, a koja bi mogla nastati zbog napada, postavljena su ograničenja u obavljanju nekih poslova, kao na primer: zabrana rada na visini, pored vatre ili vode, vožnja motornih vozila, rad sa strojevima u pokretu, za komandnim pultom ili na rampama i skretnicama.
Bolesniku za vreme epileptičkog napada treba pokušati pomoći postavljanjem nekog mekšeg predmeta pod glavu, kako bi se izbegla moguća ozleda glave, pokušati glavu okrenuti u stranu, kako ne bi došlo do gutanja povraćenog sadržaja, olabaviti odeću, naročito okovratnik, te pozvati hitnu medicinsku pomoć, a nikako nasilno pokušati sprečiti konvulzije.
U velikom broju slučajeva uz apstinenciju ne dolazi do ponovnih epileptičkih napada.