Obolenja sistema za varenje
Kod alkoholičara su česte upalne promene gornjeg dela probavnog sistema. Upalne promene vide se na sluzokoži usta, ždrela i jednjaka. Hronični katar jednjaka veoma je česta posledica dugotrajnog uzimanja alkoholnih pića, a ispoljava se kao pečenje u usnoj šupljini, naročito u predelu jednjaka. Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju slučajeva nastaje rak jednjaka.
Česta su oštećenja sluznice jezika: glositis i leukoplakija jezika. Glositis je upala jezika. Nastaje zbog preteranog pušenja, infekcije usta, prezačinjene hrane, pomanjkanja vitamina i alkohola. Upala se leči lekovima protiv infekcije i vitaminima. Ako je glositis posledica nadraživanja jezika, moraju se ukloniti uzroci tog nadraživanja. Leukoplakija se manifestuje u odebljalim belim pegama na sluznici- obično na sluznici jezika i sa unutrašnje strane obraza- a nastaje zbog prekomernog rasta tkiva. Obično se javlja kod muškaraca srednje dobi. Uzroci su: bakterijska infekcija usta, sifilis, prekomerno pušenje i prekomerno uživanje alkohola. Nekad leukoplakija predhodi raku jezika, i zato je mora lečiti specijalist.
Kod alkoholičara se može javiti neprijatan zadah iz usta. Zubi su zapušteni i defektni. Nije nikakva retkost da je alkoholičar mlađe dobi skoro sasvim bez zuba.
Alkohol direktno oštećuje sve sluzokože s kojima dolazi u dodir. Oštećenja sluzokože tankog creva i želuca mogu rezultirati smetnjama u probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka.
Vomitus matutinus ili jutarnje povraćanje alkoholičara je uvetovano alkoholnim oštećenjem želudačne sluznice. Ponekad to nije pravo povraćanje, već izrazit napad mučnine, sa neugodnim osećajem potrebe za povraćanjem. Povraćanje i mučnina često traju sve dok alkoholičar ne popije svoju jutarnju dozu, obično koncentrovano alkoholno piće.
Želudac je organ u kome se započinje varenje hrane. Hronični nadražaj želuca može biti i uzrokom čestih povraćanja, osobito ujutru, nakon ustajanja. Alkohol stimuliše preterano lučenje hlorovodonične (HCl) želudačne kiseline. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol, oštećuje, nagriza želudačnu sluzokožu. To izaziva nastanak upale sluzokože želuca: gastritis i čir na želucu (ulkusu). Oštećenja želuca ne nastaju samo direktnim delovanjem alkohola na želudac, nego i kao posledica oštećenja jetre i poremećaja metabolizma vitamina A i B.
Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane. I ovde alkohol izaziva upalu sluzokože creva, što onemogućava normalno funkcionisanje. Posledica toga je nemogućnost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane, što dovodi do gubitka u težini i opšteg propadanja.
Gušterača (pankreas) kao važan organ za varenje služi za održavanje normalne koncentracije šećera u krvi. Alkohol direktno oštećuje acinarne stanice pankreasa i stanice koje stvaraju inzulin. Kao posledica može da se javi šećerna bolest. Kod alkoholičara je vrlo čest kamenac u izvodnim kanalima gušterače. Takvi kamenci mogu začepiti kanale. Naročito je opasna akutna upala pankreasa koja može završiti kao akutna nekroza s brzim smrtnim ishodom. Pankreatitis alkoholni je obolenje pankreasa zbog opijanja ili alkoholizma. Pri napadu upale, bolesnik iznenada oseti izuzetno jaku bol u gornjem delu trbuha, koja se katkad širi do leđa. Može se javiti i mučnina, osetljivost u predelu trbuha, grč mišića i malaksalost. Kad se to dogodi, treba pozvati lečnika koji će pružiti hitnu pomoć i sprečiti šok. Bolesnik ne sme gutati nikakvu hranu niti piće. Ukoliko se bolesnik oporavi i započne pravilno lečenje alkoholizma, prognoza je dobra. Ukoliko se ne leči alkoholizam kao osnovna bolest, već alkoholičar nastavlja piti nakon oporavka od akutne upale gušterače, ima velike izglede da se ta komplikacija ponovi u znatno težoj formi. U svakom slučaju, radi se o vrlo opasnoj komplikaciji alkoholne bolesti.
Zieveov sindrom je akutna prolazna hiperlipemija zbog hepato-pankreatičkog oštećenja kod alkoholičara. Bolest nastupa zbog specifičnih oštećenja jetre i pankreasa. U pankreasu oštećenje mora zahvatiti Langerhansove otoke (ćelije), a u jetri intrahepatičku holestozu sa retencijom faktora koji normalno inhibiraju metabolizam. Tri simptoma dominiraju kliničkom slikom: hiperlipemija, hemolitička anemija i žutica, uz masnu jetru ili cirozu. Kliničku sliku karakteriše gubitak apetita, progresivno slabljenje i akutna bol u gornjem delu trbuha. Zieve je sindrom posmatrao 2 godine na 6 bolesnika. Prekid upotrebe alkohola ne olakšava stanje. Ozdravljenje nastupa posle 4-6 meseci, ali dijagnostikovanje može biti jako teško. Dijagnoza se može postaviti uz pomoć laboratorijskog ispitivanja frakcioniranih serumskih lipoida, ispitivanjem trajanja života eritrocita i funkcionalnim ispitivanjem jetre.