Alkoholizam i ugled
Posebna kategorija alkoholičara su osobe na visokim položajima, oni koji nemaju iznad sebe pretpostavljenih. Takve osobe imaju visoka primanja, pa su njihove porodice obično dobro situirane. Njima možemo pridružiti i neka zanimanja kod kojih je moguća manipulacija sa radnim vremenom. Ovih alkoholičara ima među političarima, među prosvetnim radnicima, rukovodećem kadru u ustanovama i preduzećima, među umetnicima, itd. Vrlo se teško odlučuju na lečenje, a njihova porodica prikriva alkoholizam kojeg smatra za “sramotu”.
Supruge takvih alkoholičara svojim ponašanjem indirektno podržavaju alkoholizam svog bračnog partnera, pa tako sprečavaju pravovremeno lečenje. Ova vrsta alkoholičara dolazi vrlo kasno na lečenje, onda kada su nastale promene irreverzibilne. Pre dolaska na lečenje (ako uopšte dođu) traže diskretnu pomoć uglednih psihijatara ili neuropsihijatara, zahtevaju poseban tretman, individualno lečenje, diskreciju, te već tada pokušavaju izmanipulisati terapeuta. O uključivanju u klub kao vida produžne terapije neće ni da čuju. Ne žele da iko sazna o njihovom lečenju.
Osim što razvijaju teški oblik alkoholizma, alkoholičari iz ove grupe deluju vrlo štetno na svojim radnim mestima. Često zloupotrebljavaju položaj i skloni su raznim oblicima korupcije. Poremećaji ponašanja reflektuju se na daleko ozbiljniji način nego što je to slučaj kod nižih hijerarhijskih struktura. “Alkoholizam šefa nije jednako opasan kao alkoholizam fizičkog radnika”. Za društvo, naravno!