Alkohol i kalorije
Svi mi znamo da bez vode i hrane nema života. Hranom unosimo energiju koja nam je potrebna za održavanje fizioloških funkcija organizma i za obavljanje svih vrsta fizičkih aktivnosti. Kalorije nam stoga život znače. Međutim, uz kalorije, važno je uneti i druge nutrite poput vitamina, minerala, proteina, fitokemikalija. Zbog toga nije svejedno odakle kalorije potiču. Većina namirnica pruža nam mnogo više od samih kalorija. Na primer, jedno jaje daje nam 80 kcal, ali je istodobno izvrstan izvor esencijalnih aminokiselina, gvožđa, cinka i niza vitamina i fitokemikalija.
Dva su elementa u hrani koja nam je čine privlačnom – to su njena hranljiva vrednost i njen ukus. Kod namirnica koje nam nudi majka priroda ova su dva elementa uvek jedan uz drugi, dok kod veštački proizvedene hrane oni mogu biti odvojeni.
Hrana koja je s obzirom na hranljivu vrednost sasvim bezvredna, može nam ponekad biti vrlo privlačna, naročito zbog slatkog ukusa. Jedna velika kašika belog šećera sadrži 50 kcal i ni jedan vredan nutrit osim saharoze. Upravo zato, šećer predstavlja idealan primer za «prazne kalorije».
«Prazne kalorije» je popularni pojam koji se odnosi na hranu koja osim kalorija ne pruža gotovo nikakvu nutritivnu vrednost. U prehrani prosečnog čoveka malo je prostora za prazne kalorije. Na primer, mlada žena koja dnevno unosi 1800 kcal mora pažljivo birati hranu koju konzumira kako bi zadovoljila svoje potrebe za svim potrebnim vitaminima, mineralima i ostalim esencijalnim nutritima. Starije osobe su u još težem položaju. U starijoj dobi energetske potrebe su niže, dok su potrebe za vitaminima i mineralima iste kao i u osoba zrele dobi.
Alkohol se može klasificirati kao hrana, lek ili otrov. Alkoholna pića klasificiraju se kao hrana budući da sadrže tačno određenu energetsku vrednost. Jedan gram alkohola sadrži 7 kcal, a jedan gram ugljenih hidrata ili proteina samo 4 kcal. Međutim, alkohol sadrži prazne kalorije u pravom smislu, a često se naziva i antinutrijent. Ne samo da prazne kalorije poreklom iz alkohola zauzimaju mesto kalorijama koje potiču iz visokovrednih namirnica, nego alkohol i direktno ometa apsorpciju, skladištenje i iskorištavanje nutrita u organizmu, čak i kada su nutriti prisutni u adekvatnim količinama.
Konzumiranje prevelike količine alkohola može dovesti do gojaznosti na više načina. Alkohol je jako kaloričan, a smatra se i da smanjuje sposobnost organizma da sagoreva masnoće. I, zaista, ako previše pijete, mogu se javiti masne naslage, naročito oko stomaka, što povećava rizik od zdravstvenih problema. Zloglasan "pivski stomak" je prouzrokovan viškom alkoholnih kalorija koji se nagomilavaju kao salo. U salo se pretvara manje od 5% kalorija popijenog alkohola.
Koliko alkoholna pića donose suvišnih kalorija najbolje pokazuju kokteli koji su mešavina žestokih alkoholnih pića, vina, šampanjca, voćnih sokova, cola napitaka, leda i raznih dodataka (začina). Nije u pitanju samo visok sadržaj alkohola koji donosi gotovo isto kalorija kao svinjetina (7 kcal/gram), već i prisutni ugljeni hidrati iz voćnih sokova, cole itd. Ako se uzme u obzir da ljubitelji ovih pića popiju po nekoliko dnevno, nije teško zaključiti koliko suvišnih kalorija nepotrebno naguraju u sebe.
Alkohol je naročito problematičan kod ljudi koji pokušavaju da smršaju. Pijenje alkohola obično je povezano i sa konzumiranjem jako masne hrane, naročito na različitim proslavama i okupljanjima, tako da se i na taj način stimuliše preveliki unos kalorija. Osobe koje pokušavaju da smršaju moraju pažljivo da kontrolišu unos alkohola.
Alkohol se u organizmu pretvara u materiju zvanu acetat. Nivo acetata u krvi posle pijenja votke je 2,5 puta veća od normalne. Ovaj povišen nivo acetata onemogućava gubljenje sala. Kada nivo acetata raste, vaš organizam jednostavno izgori više acetata, a manje sala.
Evo, šta se dešava sa alkoholom u vašem organizmu posle čaše ili dve:
Mali deo alkohola je pretvoreno u salo.
Vaša jetra pretvara veći deo alkohola u acetat.
Acetat je pušten u vaš krvotok i zamenjuje salo kao izvor energije.
Način na koje vaše telo odgovara alkoholu je veoma slično načinu na koji ona izlazi na kraj sa viškom ugljenih hidrata. Mada ugljeni hidrati mogu biti pretvoreni direktno u salo, jedan od glavnih posledica prehranjivanja sa ugljenim hidratima je ta da ona jednostavno zamenjuje salo kao izvor energije.
1 krigla piva - 170 kcal
1 limenka piva - 150 kcal
1 čaša (125 ml) crnog vina - 90 kcal
1 čaša (125ml) slatkog belog vina - 118 kcal
1 čaša (125ml) šampanjca (12.5%) - 95 kcal
1 čaša Martinija - 200 kcal
1 čaša (25 ml) Konjaka - 55 kcal
1 čaša (25 ml) Whiskey - 55 kcal
1 čaša (25 ml) Votke - 55 kcal
1 čaša koktela od votke i dijetalnog soka (25ml votke) - 56 kcal
1 čaša alkoholnog koktela (bloody Mary) - 120 kcal
1 čaša (25 ml) likera - 60 kcal
1 čaša (50ml) krem likera (Baileys) - 165 kcal
1 čaša (125ml) džin i tonika - 85 kcal
