Alkohol i saobraćaj
Često se dogodi da i ne primetite koliko alkoholnih pića popijete, ali se njihov uticaj vrlo brzo odrazi na vaš organizam. Ako na prazan stomak popijete čašu alkohola, njegov učinak se primećuje već posle 15 minuta, a ako je popijete u toku obroka, reakcija se događa posle sat vremena. Kada ga jednom progutate, alkohol odlazi pravo u krv, kroz želudac i creva, a ona ga zatim prenosi u mozak, gde uspori sve ili sasvim poremeti rad pošto alkohol deluje na organizam kao sedativ.
Samo dve čaše dovoljne su da se dostigne 0,50 grama alkohola u litri krvi - a to je prag za koji se već naplaćuje kazna i uzima dozvola. Pri toj količini, osobe koje nisu navikle na alkohol osećaju laku opijenost. Mnogi i nemaju osećaj pripitosti, ali piće uprkos tome utiče na njihov organizam. Tako već nastaju opasne promene: opada sposobnost opažanja u vožnji i znatno se produžava vreme reakcije. Ovaj postotak alkohola izaziva osećaj opuštenosti, čovek postaje hrabriji, manje pažljiv, pospaniji ili veseliji, bezbrižniji, ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na cesti, a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. Pri toj pripitosti vidno polje se sužava u tolikoj meri da vozač ne razlikuje ploče sa natpisom ili pešake koji žele da pređu ulicu, kao ni vozila koja nailaze iz smerova pod pravim uglom. Katkad vidi dvostruko, pokreti su mu neusklađeni, teže procenjuje udaljenosti na cesti, slabije podnosi svetla vozila koja mu dolaze u susret, refleksi su mu sporiji. Teže se podnose i noćna zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera.
U stvari, vozač se ponaša kao kratkovida osoba koja vozi bez naočara. Sa 0,80 grama alkohola u krvi, što odgovara količini od tri-četiri ispijene čaše, vozač više uopšte ne može upravljati automobilom i sa velikim poteškoćama se snalazi u saobraćaju. Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti, jer vozača navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana. Otuda dolazi do preteranog povećanja brzine i zaboravljanja na sigurnosni pojas.
I ako ste popili samo jedno piće, najbolje je da sačekate barem dva sata - toliko je organizmu potrebno da otkloni čašu alkohola - ili da odspavate malo i onda sednete za upravljač vozila. Sve druge varijante trežnjenja krajnje su beskorisne. Zbog toga, budite strpljivi i sačekajte pre nego što mutne glave sednete za volan i napravite nepotrebnu komplikaciju.
O tome naročito moraju voditi računa mladi vozači, koji nemaju dovoljno iskustva, a alkohol im daje lažnu hrabrost, pa zbog toga prouzrokuju velik broj prometnih nesreća sa najtežim posledicama - smrću i teškim ozledama koje neretko završavaju trajnim invaliditetom.
No, nije opasan samo alkohol neposredno pre vožnje. I nakon prospavane noći, posle pijenja veće količine alkohola, često čovek, iako misli da je sasvim trezan, ima u krvi količinu alkohola veću od dopuštene - više od 0,5 promila!
Više od 70.000 pijanih vozača otkriveno je 2008. godine na putevima Srbije, a alkohol je bio osnovni uzrok čak 2.200 saobraćajnih nesreća, u kojima su 24 osobe poginule, dok je 1.500 povređeno.
Prema istraživanjima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzročnika saobraćajnih nesreća. U velikim gradovima alkoholisanost učesnika u saobraćaju je u još većem procentu uzročnik saobraćajnih nesreća. Najteže nesreće po broju žrtava i po pričinjenoj materijalnoj šteti prouzrokuju alkoholisani vozači. Smrtnost u tim nesrećama je i do sedam puta veća nego u drugim slučajevima.
Dobro voziti ne znači samo poznavati propise i imati brze reflekse, nego i znati ophoditi se u saobraćaju. Svi vozači bi međusobno morali biti tolerantniji i pokazivati veću solidarnost kako bi se na drumovima stvorila povoljnija atmosfera. Za razliku od treznih i zdravih vozača, alkoholisani vozači svojim načinom vožnje ometaju bezbedno odvijanje saobraćaja. Naročito je noćna vožnja uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija, pa su udesi noću češći zbog slabe vidljivosti, zaslepljenosti i veće pospanosti vozača.
Pripiti vozači:
Trezan vozač vidi saobraćajni znak na 140 metara udaljenosti, dok alkoholisan na svega 118 metara. Zbog usporenosti refleksa i produženja psihičke sekunde, zaustavni put vozila kojim upravlja pripit vozač je znatno duži, a nesreće su zato češće.
Vozači dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stanju, no manje su svesni da ni suvozač ne sme biti pijan. I za njega vredi dopuštena granica od 0,5 promila. Ako je osoba pijanija od toga, treba da se vozi na zadnjem sedištu. U suprotnom, prilikom rutinske kontrole saobraćaja vozač će morati da plati kaznu.
Vozači, motociklisti, biciklisti i svi drugi učesnici u saobraćaju moraju znati da se popijeni alkohol iz organizma sporo izlučuje. Potrebno je 6-12 h, a ponekad kod jačeg pijanstva i puna 24 časa, da bi alkohol potpuno nestao iz organizma. Obilno pijenje u kasnim večernjim časovima predstavlja veliku opasnost, jer i posle višečasovnog spavanja u krvi može zaostati nedozvoljena koncentracija alkohola. Mnogi vozači zbog toga nisu bili sposobni za bezbednu vožnju, pa im je vozačka dozvola i oduzimana.
U mamurluku posle pijenja svaki učesnik u saobraćaju oseća glavobolju, otežano zapaža i usporeno reaguje. Zato mamurni vozači često izazivaju udese.
Sva alkoholna pića su štetna i ugrožavaju bezbednost saobraćaja. Pogrešno je mišljenje da pivo nije škodljivo. Pivo pored koncentracije alkohola od 6% ima i blag uspavljujući efekat. Zato se ni pivo ni ostala alkoholna pića pre i za vreme vožnje ne bi smeli konzumirati. Voćni sokovi najbolje mogu osvežiti vozača, stimulisati nervni sistem i ojačati otpornost njegovog organizma.
Alkohol je otrov mozga i celokupnog nervnog sistema. Mali mozak je posebno izložen štetnom dejstvu alkohola, pa su ravnoteža i skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba poremećeni. Motociklisti i biciklisti u pijanom stanju osetljivi su na poremećaj ravnoteže, koji neminovno dovodi do krivudave vožnje i najčešće završava padom.
Broj nastradalih pešaka iz godine u godinu raste. Alkoholisani pešak je često žrtva svoje neopreznosti, otežanog shvatanja opasnosti i usporenih reakcija. Najviše pešaka strada u naseljenim mestima, van pešačkog prelaza.
I najmanje količine alkohola ugrožavaju bezbednost saobraćaja, jer alkohol degradira sve sposobnosti vozača, bez obzira na iskustvo. Najvažnije je da svaki čovek promeni svoj stav prema svom ponašanju u saobraćaju. Ako je čovek pijan, onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stanju. Ako ide u kafanu ili na slavu, neka povratak organizuje tako da ne vozi, neka ide taksijem ili neka ga neko drugi vozi.
U vašem je interesu da se pridržavate saveta: Kada pijete, ne vozite - kada vozite, ne pijte!
